Ministar kulture Nikola Selaković učestvuje na 45. Ministarskoj konfrenciji Frankofonije u Parizu, koja se odvija uoči 19. Samita šefova država i vlada međunarodne organizacije Frankofonije.
Ministar kulture Nikola Selaković učestvuje na 45. Ministarskoj konfrenciji Frankofonije u Parizu, koja se odvija uoči 19. Samita šefova država i vlada međunarodne organizacije Frankofonije.
Selaković je na plenaranoj sednici Ministarske konferencije istakao da je Srbiji čast to što je na vratima velike porodice Frankofonije, bogate ljudima, narodima i kulturama, u želji da postane punopravni član i u punoj meri doprinese zajedničkim ciljevima, kako bi ostavili svoj pečat i doprinos u Međunarodnoj organizaciji Frankofonije.
Ministar kulture je napomenuo da bi unapređenje statusa Srbije predstavljalo veliki podsticaj budući da Vlada Srbije pridaje veliku pažnju saradnji sa Međunarodnom organizacijom Frankofonije i napomenuo da je Srbija od 2006. godine u statusu posmatrača, a od 2018. godine kao pridruženi član, te da jača saradnju sa svim akterima na polju Frankofonije i negovanja francuskog jezika.
„Frankofonija za nas predstavlja izuzetnu platformu koja se možda najbolje očitava u kulturi - kroz pozorište, film, posebno književnost i prevodnu literaturu, različite manifestacije i mnoge druge frankofone aktivnosti. Vrednosti koje neguje i promoviše Frankofonija i koje delimo razvijaju solidarnost i značajno pospešuju interkulturni dijalog. Tako, Frankofonija pruža realnu pomoć u suočavanju sa brojnim izazovima našeg doba“, rekao je Selaković.
Ministar je dodao i da je kroz istoriju Srbije francuski jezik bio tradicionalno prisutan i značajan, što seže daleko u prošlost, a naročito u novije doba.
„Pomenuću samo nesebičnu pomoć Francuske, Tunisa, Maroka i Alžira u Prvom svetskom ratu, a kroz celu istoriju i sa mnogim drugim članicama, na primer učešćem u Pokretu nesvrstanih zemalja, sa kojima negujemo višedecenijske prijateljske odnose“, napomenuo je Slaković.
Kako je naglasio, preuzimanjem stalnog članstva u Međunarodnoj organizaciji Frankofonije, Republika Srbija bi još jednom potvrdila privrženost vrednostima koje i sama neguje i deli, kao deo svoje kulture i nasleđa.
Srbija je, podsetio je, prisutna i u Selu Frankofonije, kroz priču i motive tradicionalnog tkanja dela Srbije – „pirotskog ćilima“, koja je univerzalna i prepoznatljiva širom sveta.
Selaković je pozvao učesnike da planiraju svoje programe u okviru prestižne svetske manifestacije EXPO 2027 čiji je domaćin Beograd, 2027. godine, jer je to jedna od najboljih prilika da se zajedno i u sinergiji predstave frankofone kulture, kao i druga dostignuća, na centralnu temu “Igra(j) za čovečanstvo“.