Selaković otvorio rekonstruisan Spomen-muzej Nadežde i Rastka Petrovića

Tom prilikom Selaković je istakao da je nakon decenija tišine, zahvaljujući inicijativi Ministarstva kulture uz podršku Narodnog muzeja i brojnih stručnjaka, Spomen –muzej Nadežde i Rastka Petrovića otvoren upravo na dan Rastkovog rođenja koji se prvi put zvanično obeležava u skladu sa važećim računanjem vremena po Gregorijanskom kalendaru.

„U ovoj kući, na adresi Ljubomira Stojanovića 25, u srcu beogradske Profesorske kolonije, živela je Ljubica Luković, čuvar porodičnog nasleđa porodice Petrović koja je zaveštala svoju kuću Narodnom muzeju sa željom da ona postane dom sećanja na Nadeždu i Rastka. Iako je muzej otvoren 1977. godine, uslovi nisu dozvoljavali dugotrajno očuvanje zbirke. Od 1986. godine do danas, ova kuća je bila zatvorena ali nikada zaboravljena“, rekao je Selaković.

Ministar je ukazao da od 1986. godine do danas nijedna generacija mladih Beograđana, građana Srbije i Srba iz svih krajeva nije bila u prilici da poseti Spomen-muzej posvećen dvema fascinatnim ličnostima srpske kuture, umetnosti i diplomatije koje su obeležile jednu epohu.

„Stajati danas u obnovljenom prostoru doma Petrovićevih ne znači samo prisustvovati svečanosti otvaranja jedne Spomen-kuće već se i suočiti sa dubinom jednih od najsloženijih i najhrabrijih umetničkih ličnosti i opusa u srpskoj kulturi: Nadežde i Rastka Petrovića. Njihovo stvaralaštvo, svako na svoj način, označilo je prekretnice u srpskoj modernoj umetnosti i književnosti, postavljajući temelje koji su i danas temelj našeg identiteta i naše kulturne svesti,” dodao je Selaković.

Ministar je naglasio da se otvaranjem Spomen-muzeja otvara i jedno slojevito, višedimenzionalno pamćenje na porodicu koja je, kako je rekao, bila simbol intelektualne i umetničke aristokratije svog vremena, ali i na dva monumentalna umetnička opusa i epohu patriotizma, obrazovanja i hrabrosti.

„Nadežda i Rastko predstavljaju dvostruki temelj moderne srpske umetnosti – ona u slici, a on u reči. Njihovo stvaralaštvo je dokaz da umetnost nije samo oblik estetskog izraza, već i vid borbe i način mišljenja. Zato je obnova Spomen-muzeja mnogo više od arhitektonske rekonstrukcije. To je povratak umetnosti njenim izvorima, podsećanje da su Nadežda i Rastko Petrović temeljni kameni na kojima se gradi svest o tome šta je to srpska kultura kada je najautentičnija, najhrabrija i najuniverzalnija“, pojasnio je Selaković.

Napomenuo je da se dan rođenja Rastka Petrovića prvi put zvanično obeležava u skladu sa važećim računanjem vremena jer istorijski podaci svedoče da je rođen 3. maja 1898. godine po Julijanskom kalendaru, tada u zvaničnoj upotrebi u Kraljevini Srbiji a taj datum odgovara 15. maju jer je razlika između dva kalendara u 19. veku iznosila 12 dana, što je rezultat astronomski preciznijeg prilagođavanja Gregorijanskog kalendara sunčevoj godini.

„Obeležavanjem dana Rastkovog rođenja 15. maja, Narodni muzej Srbije i Ministarstvo kulture se pridružuju praksi istorijske tačnosti i doslednosti u predstavljanju ličnosti od nacionalnog značaja, uz poštovanje savremenog, zvaničnog kalendara u Republici Srbiji. Neka ovaj muzej bude mesto susreta ne samo sa prošlošću, već i sa sobom, sa onim najboljim u nama, neka nas podseća da su kultura i umetnost temelj društva, a ne njegov ukras,“ zaključio je ministar Selaković.