Selaković u Matici srpskoj na zasnivanju „Poklon biblioteke Rusije“ i otvaranju izložbe „Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine“

Selaković je dodao da je saradnja Matice srpske i Biblioteke Matice srpske sa predstavnicima Ambasade Ruske Federacije u Beogradu omogućila uspostavljanje sistemskog okvira za obnovu fondova ruske knjige i unapređenje kulturnih programa što, kako je rekao, nije samo administrativni korak nego živa potvrda da kultura ostaje jedan od najčvršćih mostova koji povezuju narode a ta veza je duboko ukorenjena u zajedničkoj istoriji.

„Biblioteka Matice srpske kao deo najstarije srpske književne, naučne i kulturne institucije, vekovima čuva pisanu reč, znanje i identitet našeg srpskog naroda i  zato obnova njenih fondova ruske knjige ima poseban značaj Knjiga nije samo predmet, već svedočanstvo duhovne vertikale koja povezuje generacije i narode. Za nas Srbe knjiga ima poseban značaj imajući u vidu da su pre 85 godina namenski bombardujući našu Narodnu biblioteku želeli da ubiju našu kulturu. Ta namera da nam se kultura ubije upravo je demonstrirana, prikazana od strane tadašnjeg agresora bombardovanjem naše Narodne biblioteke“, rekao je Selaković.

Ministar je podsetio na 1876. godinu i srpsko-turske ratove kada su brojni ruski dobrovoljci došli da pomognu srpskom narodu u borbi za slobodu i napomenuo da je među njima bio i pukovnik Nikolaj Rajevski, čija je sudbina poslužila kao nadahnuće za lik grofa Vronskog u romanu „Ana Karenjina“

„Ta činjenica simbolično pokazuje kako se istorija i književnost prožimaju i kako lična žrtva postaje deo opšte kulture pamćenja. Upravo kroz knjigu i literaturu ta veza naših naroda dobija svoj najtrajniji oblik“, ocenio je Selaković.

Govoreći o značaju ruske književnosti, Selaković je poručio da današnji čin uručenja prvog kontingenta knjiga predstavlja nastavak duge tradicije kulturne razmene i uzajamnog razumevanja.

„U vremenu u kojem živimo, svedoci smo pojava koje izazivaju zabrinutost civilizovanog čoveka. Ne možemo a da ne primetimo da su u pojedinim razvijenim kulturnim centrima ruske knjige, ruska muzika, ruska umetnost namerno i sistematski potiskivane, pa čak i uklanjane iz javnog prostora. Takav odnos prema kulturi, bez obzira na političke okolnosti, ne doprinosi ni demokratskim ni kulturnim vrednostima savremenog društva. Naprotiv, on je simptom ozbiljne regresije jednog društva. Umesto da povezuje, što jeste smisao kulture, on ljude i narode udaljava. Kultura mora da bude prostor susreta, dijaloga i uzdizanja, nikako padanja“, zaključio je Selaković.

Ministar kulture je napomenuo da izložba „Ruske diplomate i srpska borba za nezavisnost 1876. godine“ ima poseban značaj podsećajući da su diplomatija i kultura oduvek delovale zajedno a posebno u vremenima velikih istorijskih izazova a ujedno opominje da su najtrajnije veze među narodima zasnovane na uzajamnom poštovanju, solidarnosti i zajedničkom kulturnom nasleđu.“

Na početku obraćanja Selaković je podsetio da se danas navršava 27 godina od stradanja našeg naroda i naše Otadžbine u NATO agresiji.