Selaković: Obnova zdanja Narodne biblioteke Srbije je ispit naše nacionalne i kulturne zrelosti

„Kao i svake godine, 6. aprila nalazimo se na ovom mestu, na mestu za koje ja volim da kažem da je mesto gde je neko pokušao da ubije srpsku kulturu. Ove godine obeležavamo 85. godišnjicu bombardovanja naše prestonice Beograda i početak Drugog svetskog rata“, rekao je Selaković i dodao da je Narodna biblioteka bila jedna od 627 zgrada koje su u potpunosti razrušene tog šestoaprilskog jutra 1941. godine.

Selaković je naglasio da je Ministarstvo kulture zajedno sa Narodnom bibliotekom Srbije najavilo otpočinjanje aktivnosti sa ciljem obnove zdanja Narodne biblioteke na Kosančićevom vencu što je, prema njegovim rečima, ispit naše nacionalne i kulturne zrelosti.

„Ovde se svaki put nađemo među ruševinama i svake godine su te ruševine više zarasle u šiblje, u korov i sve je manje autentičnih ostataka zgrade koja je stradala u plamenu 1941. godine 6. aprila. Ovo je jedna vrsta ispita naše nacionalne i kulturne zrelosti. Ako nismo u stanju da posle 85 godina započnemo obnovu ovakvog jednog zdanja, onda na određeni način možemo reći da doprinosimo onome što je agresor, što je zlikovac imao u planu te 1941“, naglasio je Selaković.

Selaković je ukazao da Narodna biblioteka nije bila slučajni cilj, već da je bila „planski cilj zato što je kulturocid, odnosno zatiranje kulture jednog naroda, nažalost na našim prostorima najčešće bilo najava velikih i krvavih stradanja našeg naroda“.

“Pokušaj ubistva srpske kulture najavio je veliko stradanje u potonjoj Nezavisnoj Državi Hrvatskoj, u okupiranim teritorijama na prostoru današnje Srbije, ali i bespovratno uništenje kulturnog blaga neprocenjive vrednosti. Neko ko je to učinio, tadašnja nacistička Nemačka, mislila je da će uništenjem, fizičkim uništenjem dokaza o srpskom postojanju koje je duže od jednog milenijuma, uspeti da u potpunosti poništi i istorijsko pamćenje srpskog naroda. Činjenica da smo se danas ovde okupili i svake godine kada se okupimo, potvrda je da oni u svome cilju nisu uspeli“, poručio je Selaković.

Ministar kulture je najavio da će u narednom periodu biti preduzete sve neophodne radnje i aktivnosti, od izrade projektno-tehničke dokumentacije do izvođenja radova i obnove zgrade na Kosančićevom vencu koja treba da bude jedan od centara Narodne biblioteke Srbije.

„Da li će biti sedište digitalnog,nekog drugog odeljenja ili nekog drugog sadržaja koje  upriliči Narodna biblioteka, to je zaista svejedno. Važno je da zgrada koju ovde budemo obnovili bude jedno od sedišta Narodne biblioteke i da u sebi ima memorijalni centar koji će podsećati sve naredne generacije na pokušaj ubistva srpske kulture“, zaključio je Selaković.

Ministar Selaković je dodao i da će u najskorije vreme krenuti  raspisivanje javne nabavke a potom i radovi na izradi novog depoa Narodne biblioteke što je od suštinskog značaja za omogućavanje kvalitetnog, neometanog rada Narodne biblioteke i odgovarajuće čuvanje sve one građe koje poseduje.

Vršilac dužnosti upravnika Narodne biblioteke Srbije Jasmina Ninkov  podsetila je da je u bombardovanju Narodne biblioteke u Srbiji 6. aprila 1941. izgorela kompletna pisana kulturna baština skupljena od 1832. godine kada je biblioteka osnovana, da je uništeno preko 500.000 knjiga, više 1400 starih ćirilskih rukopisa, ali i kompletne lične biblioteke Đure Daničića i Vuka Karadžića kao i svi katalozi Narodne biblioteke.

„Kompletna restitucija fonda vrši se od tada do dan danas i to je jedan od najvažnih zadataka svih ovih decenija Narodne biblioteke Srbije. Kao što je ministar Selaković rekao, ovaj današnji dan kada obeležavamo tih tužnih 85 godina je malo drugačiji jer krećemo sa vraćanjem Narodne biblioteke Srbije na Kosničićev venac. Veoma je važno da se Narodna biblioteka ovde vrati, da se vratimo sa svim našim aktivnostima, sa svim knjigama, da pokažemo da brinemo o našoj kulturnoj baštini jer je danas Narodna biblioteka uspela da dođe do broja od 7,2 miliona bibliotečkih jedinica“, istakla je Ninkov i dodala da je najvažniji zadatak briga o kulturnoj baštini i povratak Narodne biblioteke na Kosničićev venac.