Selaković na obeležavanju Dana Biblioteke Matice srpske

Prema njegovim rečima, Biblioteka Matice srpske nije nastala kao obična zbirka knjiga nego kao odgovor na jedno istorijsko pitanje: kako sačuvati identitet u vremenima kada su granice nestalne, a iskušenja brojna te da su zato njeni fondovi od samog početka bili više od bibliotečke građe -temelj kulturne samosvesti.

„Kroz decenije i vekove, Biblioteka Matice srpske rasla je zajedno sa srpskim narodom. Preživela je imperije, ratove, promene država i sistema, ali je ostala dosledna svom prvobitnom pozivu: da bude čuvar pisane reči i pouzdan oslonac nacionalne kulture. Stoga se ovde ne čuvaju samo knjige, ovde se čuva kontinuitet. Ovde se nalazi svedočanstvo da smo kao narod mislili, pisali, stvarali i pamtili, čak i onda kada je to bilo najteže“, dodao je Selaković.

Ministar je ukazao da su osnivači, na čelu sa Jovanom Hadžićem formulisali to jednostavno i snažno „rasprostranjenije knjižestva i prosveštenija naroda srbskog“ i da je iz te ideje nastala Biblioteka kao živo jezgro jednog kulturnog pokreta.

„Biblioteka Matice srpske, danas najstarija srpska biblioteka nacionalnog značaja i prva javna naučna biblioteka kod Srba, izrasla je iz tih skromnih, ali velikih početaka. Rani primerci 'Letopisa Matice srpske' pokrenutog još 1824. godine, prva izdanja knjiga, pokloni pristigli iz Rusije i brojne druge knjige, poznate i nepoznate, činile su njeno prvo tkivo, tiho, ali odlučno sabiranje jednog duhovnog prostora.Kada je 26. avgusta 1838. godine otvorena za javnost, to nije bio samo jedan običan  organizacioni korak, već snažna kulturna poruka“, rekao je Selaković.

Naglašavajući da nagrada „Zlatna knjiga Biblioteke Matice srpske“ koju je ove godine dobio  književnik Blagoje Baković nosi posebnu simboliku, Selaković je dodao da  nije samo priznanje za pojedinačni doprinos, već priznanje za učešće u jednoj mnogo većoj priči o očuvanju kulture kao temelja nacionalnog opstanka.

„Danas, kada živimo u vremenu izobilja informacija, vrednost ovakve institucije postaje još jasnija. Jer nije izazov doći do podatka — izazov je razumeti ga, povezati ga i sačuvati od zaborava. Upravo tu ulogu ima Biblioteka Matice srpske: da od mnoštva napravi smisao, a od prolaznog trajno“, pojasnio je Selaković.

Ministar kulture je zaključio da je Matica srpska svojim osnivanjem postavila temelje kulturne politike i pre nego što je taj pojam uopšte postojao a njena biblioteka taj temelj učinila vidljivim, opipljivim i dostupnim generacijama koje su dolazile i da zato „danas, kada govorimo o budućnosti, ne možemo da je zamislimo bez ovakvih mesta jer budućnost bez pamćenja nije budućnost — već ponavljanje“.