„Bogatstvo od više od 52.000 predmeta svrstanih u 32 zbirke Etnografskog muzeja, pokazatelj je raznovrsnosti našeg kulturnog nasleđa. Kroz nakit, posuđe, dečje igračke ili narodne nošnje sa etničkih prostora srpskog naroda, da pomenem samo neke od zbirki, možemo da sagledamo kakav je bio život naših predaka pre dva ili tri veka i kako su se menjale njihove životne navike“, ukazala je Gojković.
Obramice, koje su tema današnje izložbe, danas u upotrebi srećemo samo izuzetno, u ruralnim krajevima, rekla je Gojković i ocenila da kao i većina predmeta koji su bili neizostavni deo svakog domaćinstva, a izrađeni su od prirodnih materijala, i obramice imaju ugrađenu estetsku vrednost. „Ta njihova lepota kao da je služila da olakša težak i naporan rad koje su obavljale uglavnom žene, vršeći svoju tadašnju ulogu u porodici“, primetila je ministarka kulture i informisanja.
„Bogatstvo i raznolikost našeg kulturnog nasleđa može se sagledati i na primeru teme ove izložbe. One su prisutne na svim kulturnim prostorima na kojima je živeo naš narod, ali su različito izrađivane, u skladu sa prirodnim okruženjem i konfiguracijom terena“, rekla je Gojković i podsetila da je najznačajnija kolekcija obramica u našoj zemlji smeštena upravo u Etnografskom muzeju, a druga po značaju nalazi se u Muzeju Vojvodine.
Ministarka kulture i informisanja ocenila je da, kao što je to slučaj sa istim ili sličnim ustanovama bilo gde u svetu, i Etnografski muzej u Beogradu spada među institucije kulture koje privlače najveću pažnju domaće i strane publike. „To je dokaz duboko ukorenjene ljudske potrebe za sticanjem znanja o precima, njihovim navikama i običajima. Time zapravo spoznajemo sebe, svoj svet i druge narode i društva“, podvukla je Gojković.
Gojković je napomenula da dajući ideju za osnivanje muzeja istorijsko-etnografske orjentacije, veliki Stojan Novaković postavio je temelje kuće koja će kroz istraživački rad, sakupljanje i dokumentovanje materijala prikazati raznolikost kulture našeg naroda, na svim prostorima na kojima živimo.
„Poznato je da smo i kao narod i kao država imali bogatu i burnu istoriju. Nesumnjivo da je i to doprinelo da ovo bude područje sa izuzetno bogatim etnonasleđem. Iz Srbije su na Uneskovu reprezentativnu listu nematerijalnog kulturnog nasleđa do sada upisani Kolo, Porodična slava i Pevanje uz gusle. Predat je zahtev za nominaciju Šljivovice, a u pripremi su i druge nominacije, u skladu sa dinamikom koju propisuje Unesko“, naglasila je Gojković.
Gojković je podsetila da je ubrzani industrijski razvoj nakon Drugog svetskog rata doneo masovna preseljenja iz sela u gradove i promenu dotadašnjeg načina života. „Tehnološke inovacije u poslednje dve decenije, prvenstveno na polju komunikacija, dodatno su izmenile planetu i ljudsku svakodnevicu. Sve je to zahtevalo suočavanje domaćih etnologa i antropologa sa nestankom mnogih oblika tradicionalne kulture i pomeranje fokusa njihovog istraživanja na savremene društvene procese“, rekla je ministarka kulture i informisanja.
Gojković je zaključiča da kao i većina pojava oko nas, i tehnološki napredak ima dve strane i da je naša obaveza da pozitivne efekte iskoristimo u svrhu i za dobrobit kulture.
Dr Radenku Ljubinkoviću je na izložbi autora Marka Stojanovića, muzejskog savetnika Etnografskog muzeja, svečano dodeljena nagrada „Borivoje Drobnjaković“ za životno delo.