Ona je ukazala da se roditelji neprestano suočavaju sa izazovima i donose važne odluke koliko vremena će dete provesti ispred ekrana, koje sadržaje može da gleda i moraju da promišljaju kako da ih zaštite od rizika i problematičnih delova interneta, ali i da evropska istraživanja pokazuju da trenutno 86 odsto mladih od devet do17 godina koristi svakodnevno internet.
“U Velikoj Britaniji oko 90 odsto uzrasta od tri do 17 godina koristilo je internet protekle godine, Youtube je najpopularnija platforma koju koristi 89 posto dece, dok je polovina koristila Tiktok”, rekla je Trifunović.
„Iako znamo da većina platformi i društvenih medija zahteva da korisnici imaju 13 ili više godina izveštaj je otkrio da trećina roditelja dece od pet do sedam godina potvrdila da njihovo dete ima profil na mreži, a postotak raste na 60 posto od osam do 11 godina“, istakla je Trifunović i dodala da ovakvi rezultati ne čude budući da su i zapažanja Ministarstva sa radionica koje sprovodi u preduniverzitetskim ustanovama od 2018. godine da većina dece mlađe od 13 godina ima svoj profil na najmanje jednoj mreži.
„Neophodno je da se osvestimo, da kritički promislimo kako uprotreba društvenih medija može uticati na decu. Angažovanje na društvenim medijima može imati pozitivne i negativne efekte na decu. Mogu biti kanal podrške, prilika za izgradnju zajednice i samoizražavanja, ali postoji i druga strana medalje i mogu negativno uticati na mentalno zdravlje mladih“, upozorila je Trifunović.
Trifunović je istakla da Ministarstvo godinama radi na unapređenju medijske i informacione pismenosti i podsetila da je sa Delegacijom Evropske unije izrađen priručnik za medijsku pismenost u preduniverzitetskom obrazovanju, a sa USAID tri priručnika za javnu upravu, poslovnu zajednicu i roditelje.
Medijska pismenost je na ovoj konferenciji bila obrađena kroz teme: "Pod digitalnom lupom" koja bavila analizom znanja i veština dece, mladih i roditelja u našoj zemlji, "Digitalni izazovi" koja je dala odgovore na pitanje zašto se medijska pismenost nalazi visoko na agendi međunarodnih organizacija i "Digitalno gnezdo" na kojoj je bilo reči o pitanjima kako roditelji u saradnji sa decom mogu da otkrivaju digitalni svet i koji sve alati postoje u osnaživanju roditelja i staratelja.
Na konferenciji su govorili: Marko Krstić, direktor Zavoda za proučavanja kulturnog razvitka, Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju, Duško Gudurić, viši savetnik poverenika za informacije od javnog značaja, prof. dr Nataša Krstić, Fakultet za medije i komunikaciju, konsultantkinja Unicefa u Srbiji, Milana Rikanović, direktorka UN Women u Srbiji, Bogdan Krasić, programski direktor, Save the Children Serbia, Ana Martinoli, autorka priručnika „Medijska i informaciona pismenost za roditelje“, producentkinja i redovna profesorka na Fakultetu dramskih umetnosti i Ana Mirković, autorka priručnika „Medijska i informaciona pismenost za roditelje“, suosnivačica i direktorka Instituta za digitalne komunikacije.