Гојковић је рекла да је Ромска заједница интегрални део нашег друштва и да је Србију одувек сматрала својом отаџбином подједнако као и српски народ, те да је важно да наше поднебље учинимо бољим местом за живот и Срба и Рома, као и свих народа и националних мањина које живе у Србији.
„Вековима уназад Срби и Роми на овим просторима делили су заједничку судбину, често прожету великим страдањима и тужним догађајима. Тешки историјски моменти додатно су ојачали пријатељство два народа. Овогодишња Академија под називом „Реквијем за заборављене", прилика је да продубимо сећање на све Роме који су се раме са Србима и другим народима борили и страдавали у Првом и Другом светском рату, учествовали у освајању слободе и стварању бољег сутра за читаво човечанствo”, рекла је министарка обраћајући се на свечаној Академији која је део вишедневног обележавања Међународног дана Рома.
Она је додала да су се у сложеним временима, у којима су и бројчано много већи народи били склони да поклекну и буду на погрешној страни историје, Роми и у вихору Првог светског рата масовно одазвали војном позиву отаџбине.
На фронту су се, додала је, храбро и одважно борили и заједно са српском браћом делили све недаће и страхоте које ратови доносе.
„Много је примера који показују патриотизам и љубав ромске популације према Србији и њен допринос великим ратним победама. Вечерас је добра прилика да поменемо Ахмета Адемовића, јунака из Кумановске битке и Рустема Сејдића, трубача чувеног Гвозденог пука, одликованог од стране регента Александра Карађорђевића и француског команданта Франшеа д’ Епереа. У историји ратовања њих двојица остаће упамћени као примери велике храбрости и још више војничке мудрости. Обојица су одлазили у непријатељске ровове да би окупаторској војсци одсвирали „повлачење”. Потом би нашој војсци трубом давали сигнал за јуриш, што је било међу пресудним чиниоцима за добијање великих битака у Балканским и Првом светском рату“, навела је министарка.
Гојковић је подсетила да се обострана приврженост наша два народа исказивала и у мирнодопским временима.
Указала је и да за разлику од неких европских земаља тог времена, које су имале на снази бројне законе којима су дискриминисали ромско становништво- у Србији таквих закона никада није било.
„Наши суграђани Роми су и у Другом светском рату страдали заједно са српским народом. Старо сајмиште, Бањица, Јајинци, Крагујевац, Јабука код Панчева, логор „Црвени крст“ у Нишу и стратиште у Лесковцу, само су нека места заједничког страдања. Као и Србима, највеће стратиште Рома у земљама бивше Југославије био је Јасеновац, будући да је током јула 1942. године велики број Рома из Србије, Босне и Хрватске депортован управо у овај злогласни логор”, додала је.
Гојковић је нагласила да су негујући пријатељство и саживот, подједнако проткан победама и патњама, Роми и данас нераскидиви и изузетно важан и вредан део нашег друштва.
„Водећи одговорну политику, наша земља данас чува мир и стабилност, наш народ и државу, и при том је чврсто опредељена за неговање културе сећања. Од изузетног је значаја што чувајући успомену на невине жртве, обнављамо Меморијални центар Старо сајмиште, као живи подсетник и опомену да се такви злочини никада више не понове“, додала је она.
Гојковић је рекла да је ромска заједница и даље повремено неправедно дискриминисана, што је недопустиво и додала да је наша обавеза у овом актуелном времену да стварамо једнаке могућности развоја потенцијала свих људи без обзира на пол, верску или националну припадност.
„У том смислу, Србија је спремна посебно и отворена да пружи замајац борби против свих облика дискриминације Рома, унапређењу њиховог положаја и афирмацији ромског стваралаштва. Идући у том правцу у Србији је отворен огранак Европског ромског института за уметност и културу, чиме смо показали да је наш модел добар пример и за друге европске земље“, додала је Гојковић.
Министарка је рекла да, настојећи да побољша положај Ромкиња и Рома у свим друштвеним сферама, последњих десетак година Србија улаже велике напоре за смањење јаза у областима образовања, здравља и запошљавања.
„Значајан допринос том циљу даје и Министарство културе, које је преко конкурса у области културних делатности националних мањина у последње три године подржало 60 пројеката који афирмишу управо ромску културу у различитим областима стваралаштва и обрађују проблематику најосетљивијих група ромске заједнице - деце, младих и жена“, напоменула је.
Гојковић је подсетила на то да су славни ромски уметници попут Есме Реџепове, Февзије Јашаревић, Шабана Бајрамовића оплемењивали нашу свакодневницу и прослављали нашу земљу, а да данас то чине њихови наследници као што је Наташа Тасић Кнежевић или младе чланице прве ромске женске музичке групе на свету основане управо у Србији „Pretty loud“.
„Испреплетани сличним судбинама, заједно у болу и радости, Роми су наше комшије, колеге и пријатељи. Настављамо саживот, ослоњени једни на друге, јер само тако можемо да обогатимо и учинимо наше поднебље бољим местом за живот и Срба и Рома и свих народа и националних мањина који овде живе, зарад нас и генерација које тек долазе“, поручила је Гојковић.
Министарка је честитала предстојећи Међународни дан Рома 8. април члановима Удружења Ромаг и свим Ромима у Србији и свету.