Као да није довољно што се Пећка патријаршија налази на Унесковој листи светске баштине као ремек дело српско-византијске архитектуре, као да није довољно што су је зидали српски архиепископи један век, као да није довољно што је реч о седишту Српске православне цркве, у коме је устоличена њена Патријаршија, као да није довољно што је подигнута у средини 13. века као седиште српских архиепископа и пре Патријаршије и гробно место неколико архиепископа, као да није довољно што је горела од руку албанских екстремиста 1981. године.
Без обзира на све ово, а у недостатку било каквог сопственог културног наслеђа, албанске „установе“ не либе се да посегну за српским. У мноштву фабрикација, фалсификата, фантазмагорија, манипулација и циничних лажи да су Срби присвојили сопствено културно наслеђе(!?),вероватно најзлокобније звучи порука „да ова иницијатива треба да послужи као пример и подстицај и другим школама“.
Дакле, они који би морали да уче истини и културним вредностима, треба да буду пример и подстицај за фалсификовање историје и крађу културног наслеђа.
Из овога јасно проистиче не само да албански екстремизам не преза од бруталног отимања и огољеног лагања у циљу присвајања српског културног наслеђа, већ и да у овај злочин жели да умеша установе које би требало да се баве образовањем и васпитањем. Управо зато је овај пример истовремено ужасавјући и трагичан.
Монструозност овог злочина, на жалост, није само у томе што се образовне установе користе за усађивање лажи у дечије умове, већ и много више у томе што је учестало овако фалсификовање било увод у свеопште насиље над српским народом, а не само над српским културним наслеђем и културом у целини. Утолико је овакав „пример и подстицај“ гротескна слика злоупотребе младости и детињства у функцији стварања лажне државе на лажној и историји и на српском културном наслеђу.
Зато ће Министарство културе наставити да се супротставља разарању цивилизацијских вредности, посебно оваквим застрашујућим примерима, на сваком месту у име заштите српског културног наслеђа, у име заштите историјске истине, и у име универзалних људских вредности.