Отворена изложба „Пола века здања Народне библиотеке Србије: 6. април 1973 – 6.април 2023. године“

Државни секретар у Министарству културе Миодраг Ивановић нагласио је на отварању изложбе да, као и у животу појединца, тако и у животу великих установа, постоје доба падова и успона, а да је у животу Народне библиотеке Србије 6. април датум који се већ 82 године обележава с пијететом, сећањем на један од највећих културних губитака који је задесио српски народ.

„Следећи природну закономерност, да после доба уништавања долази и време обнове, чини се да не наглашавамо довољно оно што је једног другог 6. априла, 1973. године отворено, а то је нова зграда Народне библиотеке Србије“, рекао је Миодраг Ивановић и додао да је изложба осврт на чињеницу да је пре пола века наша национална библиотека коначно добила наменску зграду, прву од свог оснивања 1838. године.

Ивановић је подсетио да је архитекта Иво Куртовић са стручњацима Народне библиотеке обишао библиотеке у Риму, Паризу, Бону, Штокхолму и другим значајним европским градовима а током 1961. и 1962. године израдио идејни пројекат постојеће зграде.

„Овај нови објекат врло брзо је постао незаобилазна тачка на карти Београда како због значаја националне установе културе, тако и због упечатљивог архитектонског решења. Због тога је зграда Народне библиотеке Србије проглашена културним добром и под заштитом је Завода за заштиту споменика културе“, истакао је Ивановић.

Према његовим речима, Народна библиотека се убрзано развијала да би 1982. године располагала фондом са више од 2.700.000 јединица библиотечког материјала, поседовала штампарију и књиговезницу. Електронски каталог је формиран 1989, а интернет у библиотеку уведен још 1996. године. Прва интернет презентација почела је са радом 1998. године, виртуелна библиотека Србије заживела 2003, дигитална покренута наредне године а електронски обавезни примерак 2011. године.

„ Између 2007. и 2011. године реконструисан је ентеријер и технолошки осавремењен кориснички део библиотеке, а сада је пред Народном библиотеком још један велики развојни корак - решавање вишедеценијског проблема недостатка простора за смештај библиотечке грађе. На четири подземна нивоа у плану је изградња објекта од око 12.500 квадратних метара са депоима, вишенаменским изложбеним простором и канцеларијским блоком“, указао је Ивановић истичући да нема бољег начина да једна од најважнијих националних установа културе уђе у шесту деценију живота још функционалнија и још отворенија за стручну и широку јавност.