Састанак Националне коалиције за окончање дечијих бракова одржан је данас у Београду у организацији Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, Националне коалиције за окончање дечјих бракова и УНИЦЕФ-а.
Састанак Националне коалиције за окончање дечијих бракова одржан је данас у Београду у организацији Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије, Националне коалиције за окончање дечјих бракова и УНИЦЕФ-а.
Потпредседница Владе, председница Координационог тела за родну равноправност Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић рекла је обраћајући се учесницима скупа да дечји бракови, који су у највећем броју присутни у ромској популацији, представљају озбиљну повреду како женских, тако и дечјих права и да је циљ да се се кроз координисани рад интензивније делује на искорењивању ове друштвене аномалије.
„Данашњим скупом настављамо заједничке напоре у процесу заштите права деце и спречавању склапања дечјих бракова. Влада Републике Србије је родну равноправност и пуно остваривање људских права поставила у сам врх својих приоритета. Поштовање права на одрастање и развој свих девојчица и дечака, кључне су обавезе и задаци нашег друштва и државе“, рекла је потпредседница Владе.
Она је навела да су дечји бракови дубоко забрињавајућа појава и да остављају тешке и несагледиве последице на ментално и физичко здравље девојчица, али и на друштво у целини.
„Зато је на свима нама: држави, локалним самоуправама, цивилном сектору, нашим партнерима из међународнох организација, да мењамо штетне праксе и да рушимо стереотипе који доприносе таквој појави“, рекла је Гојковић.
Додала је да је управо због тога, Координационо тело за родну равноправност Владе Републике Србије заједно са УНИЦЕФ-ом, 2019. године покренуло иницијативу формирања Националне коалиције за окончање дечјих бракова.
„Захваљујући активностима свих чланица Националне коалиције и одлучном приступу Владе Републике Србије, већ четврту годину постижемо значајне резултате на унапређењу права деце. Најбитнији од њих је да се Србија годинама уназад налази међу државама са ниском стопом заступљености дечјих бракова у поређењу са глобалним и регионалним нивоом. И поред одличних резултата, све док сведочимо склапању и једног дечјег, раног или принудног брака, као драстичном угрожавању не само женских и дечјих права, већ и као облику родно заснованог насиља, наша заједничка борба и напори нису завршени“, нагласила је председница Координационог тела за родну равноправност.
Навела је да иако су у бројним уметничким областима, као што су филм или сликарство, бракови малолетника приказани у романтичном контексту, стварност је сасвим другачија. „Деца из тих бракова, коју свакодневно срећемо на улицама, један су од најдрастичнијих примера прекида нечијег детињства“, указала је министарка.
У том смислу најугроженија је ромска популација, што потврђују и статистички подаци:
„Када је реч о девојчицама које су ступиле у брак пре навршеног пунолетства односно 18. године, проценат дечјих бракова у општој популацији износи шест одсто, а у ромској 56 одсто. Слична слика је и када говоримо о узрасту пре петнаесте године, где један посто девојчица из опште популације улази у брак, наспрам 16 одсто међу ромским девојчицама. Наведено кореспондира са податком да само 64 одсто деце из ромских насеља заврши основну школу, док свега 28 одсто похађа средњу школу. Истовремено, подаци показују да је 5,1 одсто жена из ромске популације постало мајка пре петнаесте године живота, односно да је чак 38,1 одсто Ромкиња рађало пре навршеног пунолетства“, навела је Гојковић.
Такође је рекла да је рано ступање у брак један од честих облика прекида детињства, а његове последице по правилан и потпун физички и психички развој вишеструке су и сложене.
„Рани брак, такође, готово у потпуности умањује шансе ових девојчица да стекну средње или више образовање и остваре повољније могућности у погледу економске оснажености и квалитетнијих услова живота. Све то оставља озбиљне последице по њихов живот, јер прекидају своје школовање, прерано постају родитељи, што њих и њихову децу излаже бројним здравственим ризицима. Као додатни проблем, неретко су изложене и насиљу у породици и сиромаштву“, додала је Гојковић.
Указала је да се често може чути да је рани брак „ромска традиција“ и додала да је то погрешно, као и да против таквих стереотипа морамо да се боримо.
Гојковић је рекла и да постоји више примера добре праксе када је реч о подизању свести у друштву о штетности дечјих бракова. Подсетила је да је Национална коалиција за окончање дечјих бракова покренула 2021. године на друштвеним мрежама кампању „Детињство, не брак“.
У оквиру заједничког пројекта „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама у Србији III” Владе Републике Србије и четири агенције Уједињених нација: Програма Уједињених нација за развој (УНДП), Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена (UN Women), Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) и Популационог фонда Уједињених нација (УНФПА), од 2022. године припрема се и дистрибуира Информатор са прегледом кључних активности свих актера Националне коалиције за окончање дечијих бракова у Србији. До сада су изашла три издања овог Информатора.
„У претходној години, коалиција може бити задовољна резултатима низа активности на пољу оснаживања девојчица и девојака, нарочито из ромске популације, превенције насиља над њима и стварања модела за њихово укључивање у ширу друштвену заједницу. Спроведене активности доприносе подизању свести Ромкиња о правима која им припадају и побољшању могућности запошљавања, као и стицању практичних вештина и мотивације да побољшају свој свеукупни положај“, рекла је Гојковић.
Такође, како је навела, кроз директан рад са ромском заједницом, чланице коалиције раде и на подизању свести о штетности дечјих бракова кроз социо-едукативне радионице са женама и девојчицама, на којима се са учесницама отворено разговара о пракси дечјих бракова и њиховом лошем утицају на будућност како појединаца, тако и целе заједнице.
Међу резултатима пројекта које спроводе чланице коалиције су: побољшана могућност запошљавања за жене из ромске популације кроз стручне обуке, радионице и менторски рад за израду бизнис планова у сарадњи Ромског Женског Центра Бибија и Удружења Рома Нови Бечеј, затим подизање свести о штетности дечјих бракова кроз социо-едукативне радионице са женама и девојчицама Удружења Праксис, као и едукација 20 ученика средњих и основних школа из 14 градова о дечјим и раним браковима у Републици Србији, коју је у оквиру радионица Летње школе спровела Канцеларија Заштитника грађана.
„Координационо тело за родну равноправност са својим партнерима активно ради на побољшању положаја жена и њиховој економској самосталности која води достојанственом животу. Наши циљеви, посебно онај да ојачамо подршку рањивим групама девојчица и девојака које се налазе на маргинама друштва и носе највећи терет неповољних и кризних околности у свету, усклађени су са препорукама Резолуције о окончању дечјих, раних и принудних бракова Генералне скупштине Уједињених нација, усвојене прошле године“, истакла је Гојковић.
Рекла је и да је захваљујући иницијативи Националне коалиције у Нацрту Породичног закона уклоњен члан који се односи на склапање ,,малолетничких бракова”. Тако се, према последњем нацрту овог закона, навођење, принуђивање, омогућавање, подстицање или на други начин стварање услова за заснивање ванбрачне заједнице са дететом, сматрају насиљем у породици.
Министарка је рекла да ће у поступку јавне расправе, односно када за то у законској процедури дође тренутак, бити предложено усвајање решења према којима се дечји бракови дефинишу и препознају као облик трговине људима, као и одредбе којима се санкционишу трећа лица која уговарају или омогућују уговарање ванбрачне заједнице и они који наводе малолетника на заснивање овакве заједнице или посредују у томе.
Гојковић је навела да ће Координационо тело за родну равноправност и Национална коалиција за окончање дечјих бракова, уз пуну подршку Владе Републике Србије, наставити посвећено да делују на стварању окружења за пуно остваривање људских права сваког детета.
У уводном делу састанка у Палати Србија обратили су се и министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог Томислав Жигманов, министарка правде Маја Поповић и директорка Дечијег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ) Дејана Костадинова.