Гојковић: Сви имамо одговорност у борби против родно заснованог насиља

Потпредседница Владе, председница Координационог тела за родну равноправност и министарка културе Маја Гојковић, поручила је на састанку одржаном у Палати Србија да свака институција, организација, али и појединац носе део одговорности у процесу борбе против родно заснованог насиља и достизања нулте толеранције на насиље.

„У сенци трагичних догађаја који су нас задесили недавно и када се суочавамо са до сада непознатим и несагледивим изазовима борбе против сваке врсте насиља, Владу Републике Србије и Координационо тело за родну равноправност и даље води визија друштва у којем је сваки живот драгоцен и свака жена и девојчица сигурна и безбедна у уживању свих својих права“, нагласила је Гојковић указујући да је зато неопходна свеобухватна и координирана сарадња у циљу заштите жена и девојчица од сваког облика насиља.

Према њеним речима, данашњи састанак је организован како би се говорило и о могућностима да се унапреди постојећи правни оквир у области родно заснованог насиља да  би се заједничким напорима, свако у складу са својим надлежностима, наставила борба за друштво једнаких могућности и друштво које има нулту толеранцију према сваком облику насиља.

„Посвећеност државе у решавању овог проблема који погађа све земље на свету је неупитна. Како би оснажили одговор надлежних институција и борбу против насиља над женама учинили ефикаснијом, унапредили смо нормативни оквир. Закон о спречавању насиља у породици, који је почео са применом 1. јуна 2017. године, предвиђа координирани рад надлежних институција.

Изузетно је важно да та координација функционише на свим нивоима - од републичког, међу ресорним министарствима и државним институцијама, до локалног нивоа“, рекла је Гојковић.

Подсећајући да нови Закон о родној равноправности, кровни у овој области, предвиђа мере и активности усмерене на сузбијање родно заснованог насиља, између осталог, специјализоване услуге за случајеве родно заснованог насиља: СОС телефон, сигурне куће и прихватилишта, бесплатну правну помоћ и психолошка саветовалишта, помоћ жртвама сексуалног насиља у кризним центрима, као и рад са починиоцима, Гојковић је указала да је усвојена и нова Стратегија за спречавање и борбу против родно заснованог насиља према женама и насиља у породици за период 2021-2025, усклађена са Истанбулском конвенцијом и међународним препорукама.

„Један од задатака који је пред нама, а у складу са донетом Стратегијом је формирање свеобухватног регистра података о починиоцима свих облика родно заснованог насиља. Овим регистром би се обезбедио континуитет у праћењу понашања пријављеног лица и унапредила процена ризика од свих облика родно заснованог насиља, као и услови за превентивно деловање“, појаснила је Гојковић.

Предуслови да међуресорна сарадња и координација буде јача, а подршка жртвама насиља адекватна и правовремена су ту, али ипак насиље превазилази законе , упозорила је министарка.

Она је подсетила да смо сведоци да је од почетка године до данас убијено 18 жена у породичном и партнерском насиљу, а више од 300 у последњих десет година.

„Зато је важно да поред имплементације закона и стратегија у овој области, више радимо на ширењу друштвене свести о томе колико је родно засновано насиље штетно и какве последице има по читаво друштво“, појаснила је Гојковић.

Објашњавајући да комплексност питања насиља над женама и девојчицама показују  и истраживања, Гојковић је рекла да смо сви свесни да статистика није добра и да као друштво морамо да урадимо много више у изградњи културе ненасиља и едукацији становништва, посебно младих, о штетности насиља, како да препознају шта је све насиље и како да одреагују.

„Од непроцењивог значаја у заједничкој борби против проблема родно заснованог насиља је допринос образовног система али и медија који поред информативне, имају и улогу креирања друштвене свести о правилном разумевању, препознавању и реаговању на њега“, рекла је Гојковић и додала да је због тога и кроз пројекат „Интегрисани одговор на насиље над женама и девојчицама“  заједнички рађено на превенцији, кроз рад са најмлађима - дечацима и девојчицама, пружању подршке женама жртвама насиља и то здравствене, психо-социјалне, правне, увођењу родне равноправности у образовни систем, као и раду са починиоцима насиља.

Она је подсетила да је Координационо тело за родну равноправност подржало и формирање групе „Новинарке против насиља“ у циљу да се кроз сарадњу и подршку подигне свест јавности о томе колико је насиље штетно, али и да се укаже на то да се о насиљу не извештава таблоидно и сензационалистички.

„Данас шаљемо и поруку охрабрења свим женама да ако трпе било који вид насиља - физичко, психолошко или сексуално, да насилнике пријаве и да затраже помоћ и заштиту. Држава мора да стане уз њих. И сви ми, ако знамо да насиље постоји, дужни смо да то пријавимо, да не окрећемо главу оправдавајући насиље приватном ствари“, поручила је Гојковић и поновила да је борба против родно заснованог насиља одговорност свих нас – државних институција, међународних и организација цивилног друштва и сваког грађанина и грађанке Србије.

Нагласила је да ће Координационо тело за родну равноправност наставити да активно учествује и пружа свеобухватну подршку у овом процесу, у складу са својим мандатом и опредељењем државе и друштва да радимо на промовисању политике нулте толеранције према насиљу над женама.

Дан сећања на жене жртве насиља у породици обележава се 18. маја од 2017. године одлуком Владе Србије, поводом трагичних злочина почињених 2015. године када је за само два дана убијено чак седам жена.

Данашњем састанку организованом са циљем да се разговара о томе шта је потребно предузети како би осигурали будућност без насиља и без и једног изгубљеног живота као последицу родно заснованог насиља присуствовали су представници Владе Републике Србије и партнери са којима су постигнути значајни резултати.