Гојковић је рекла да је ромски народ у много чему посебан и уједно у многим стварима близак карактеру и менталитету српског народа.
„Услед номадског начина живота кроз векове, Роми су изградили својеврсни идеал слободе који представља један од стубова ромске културе, као и српске“, указала је Гојковић.
Према њеним речима, Роми су се на својим путовањима сусретали са различитим културама, често прихватали њихове традиције и исто тако своје обичаје уткали у друге културе, управо као што је чинио српски народ, живећи на једној од великих светских раскрсница.
„Инклузија Рома није питање само једне институције, већ читавог друштва односно државних органа, цивилног сектора, ромских удружења и међународних партнера. Сви заједно посвећени смо остваривању што бољих услова у областима запошљавања, образовања, здравља и становања за припаднике ромске заједнице“, нагласила је Гојковић.
Гојковић је истакла да је у претходном периоду урађено много тога, пре свега кроз доношење Стратегије за социјално укључивање Рома и Ромкиња у Републици Србији за период од 2022. до 2030. године и пратећег Акционог плана, а да ови документи имају за циљ унапређење квалитета живота Рома и Ромкиња у Републици Србији, уз уважавање људских и мањинских права, елиминисање дискриминације и циганизма као облика расизма и постизање веће социјалне укључености у свим сегментима друштва.
„Када је реч о конкретним активностима које је Министарство културе спровело у циљу подршке ромској националној мањини, прошле 2023. године подржали смо 20 пројеката ромских удружења и организација. Поред тога што је реч о пројектима који афирмишу ромску културу у различитим областима стваралаштва, важно је поменути да су заступљени и они који се односе на посебно осетљиве групе у оквиру ове заједнице, пре свега на децу и младе, и на жене, као и на посебно значајне теме као што је сећање на жртве геноцида над Ромима у Другом светском рату“, навела је Гојковић.
Прецизирала је да је реч о пројектима који знатно доприносе видљивости ромске културе и унапређењу укупне културе сећања и да је у претходних годину дана Министарство културе подржало извођење дела „Реквијем за заборављене“ и „Реквијем за Аушвиц“, која су подсетила на страдања у бројним стратиштима као што су Јасеновац, Јадовно, Доња Градишка, Бањица, Крагујевац, Краљево, Старо Сајмиште.
„У целини, у деценији за нама и на делу смо показали како се остварује визија модерне и развијене Србије. Сви грађани наше земље морају имати једнака права и могућност да раде и напредују. Свако дете у Србији мора имати право на безбрижно детињство, одрастање и образовање. И зато смо свих ових година принципијелно и неуморно инсистирали на друштвеној једнакости“, рекла је Гојковић.
Гојковић је напоменула да упркос свему што је учињено, по појединим друштвеним питањима, Роми су и даље осетљива или угрожена група, многи од њих и даље немају лична документа, образовни ниво није задовољавајући, проценат незапослености у ромској популацији и даље је релативно висок, многи од њих живе у недовољно добрим условима, немају регулисану здравствену заштиту и жртве су различитих видова насиља и дискриминације и да је, у том оквиру, посебна пажња посвећена борби против дечјих бракова, девијантне друштвене појаве која несумњиво највише погађа ромске девојчице.
„Због свега овога, данашњи дан посвећујемо свим оним Ромима који су ванвременским уметничким стваралаштвом обогатили нашу мултикултуралну средину“, истакла је Гојковић.
Они су, како је Гојковић рекла, симбол изузетности, јединствености, креативности, као и упорности и храбрости.
„Изнова се сећајући изванредних достигнућа великих светских уметника као што су Ђанго Рајнхарт, Јул Бринер и бројни други, баш као и код нас Шабан Бајрамовић, Јаника Балаж, Гина Рајичић, да поменемо само неке – данас славимо све Роме који нас својим делом инспиришу. У њихово име, као и ради неговања културне разноликости која је међу нашим највећим богатствима, наставићемо да заједнички радимо на стварању инклузивнијег и праведнијег окружења за све“, поручила је Маја Гојковић и честитала свим Ромима у Србији и читавом свету Међународни дан Рома.
На свечаности су се обратили и супруга председника Републике Тамара Вучић, директор Европског ромског института за уметност и културу Србија Братислав Митровић, први секретар немачке амбасаде у Београду Хозе Мигел Валтерајт, представници ромских институција и организација.