Селаковић: Обнова „Лазаревог града“ биће пројекат од националног значаја

„Данас, на наш најсветији национални празник Видовдан, на дан када обележавамо 635 година од Косовске битке, одржали смо посебну седницу Владе у Лазаревом престоном граду Крушевцу, који је 32 године био престоница Србије и обзнанили намеру Министарства културе да у предстојећем периоду Влади Републике Србије предложи проглашење пројекта обнове Лазаревог града за пројекат од националног значаја. То суштински значи да ће он представљати један од приоритета када су у питању средњовековни локалитети на територији наше земље, да ће све оно што будемо радили као Министарство, Републички завод за заштиту споменика културе, бити фокусирано управо на овај циљ“, рекао је Селаковић и истакао да је Министарство предложило обнову Лазаревог града на иницијативу Културно-просветне заједнице и Националног савета за културу.

Министар је рекао да је јуче потписан уговор који ће омогућити да мешовита средства Европске уније и Града Крушевца буду усмерена на израду пројектно-техничке документације, која на првом месту подразумева обнову Донжон куле и изразио уверење да ће она бити нови-стари симбол Лазаревог града.

Селаковић је додао да је иза Светог кнеза Лазара остао и Косовски завет који живи до дана данашњег као завет жртвовања за слободу отаџбине и за своје ближње, по цену и овоземаљског живота и нагласио да је без тога српска култура као таква апсолутно незамислива.

„Без Косова, без светолазаревског Косовског завета, без Видовдана нема ни нас као народа у овом облику у коме постојимо, ни наше културе, ни наше прошлости, ни наше данашњице, а ни наше будућности. Управо у знак одавања и почасти и признања и пажње том великом српском сину, нашем Светом кнезу Лазару, ова генерација има задатак да обнови његов град, макар у оном делу у ком је то могуће учинити“, поручио је Слеаковић.

Министар културе је указао да је Кнез Лазар био велики државник, велики војсковођа, велики дипломата, уважен од својих савременика, али и покровитељ монаштва, велики ктитор и задужбинар и додао да је иза Лазара остао и најлепши и најаутентичнији српски архитектонски стил, Моравска школа, као један од најаутентичнијих, а по многима и најлепших стилова наше националне архитектуре.

Селаковић је након Археолошког налазишта „Лазарев град“ посетио село Бела Вода и Музеј клесарства и вајарства Моравске школе у том месту, као и манастир Љубостињу са црквом Успења Пресвете Богородице.