Министар културе Никола Селаковић отворио је данас Павиљон „Србија“ на 61. Међународној изложби савремене уметности Бијенала у Венецији, где нашу земљу представља поставка „Од голготе до васкрса” уметника Предрага Ђаковића.
Министар културе Никола Селаковић отворио је данас Павиљон „Србија“ на 61. Међународној изложби савремене уметности Бијенала у Венецији, где нашу земљу представља поставка „Од голготе до васкрса” уметника Предрага Ђаковића.
Том приликом Селаковић је истакао да је у Србијивенецијанско Бијенале јасно препознато као један од најважнијих догађаја на међународном плану и да је сваке године то изванредна прилика за подсећање на визионарску снагу кнеза Павла Карађорђевића, који је 1938. године иницирао куповину простора у Венецији, захваљујући којој Република Србија данас има овај диван павиљон.
„За све учеснике на изложби, као и посетиоце, ово је једна од глобално најзначајнијих културних манифестација. На Бијеналу се размењују креативна искуства и инаугуришу вредности на највишем нивоу уметности. Бијенале је прилика да се прикажу сведочанства или поставе питања која некада најављују нове хоризонте мишљења и доживљаја, нове епохе,што је јамачно једна од најважнијих улога савремене уметности, посебно у сусрету са многобројним изазовима данашњице“, рекао је Селаковић.
Према његовим речима, изложба „Од голготе до васкрса“ уметника Предрага Ђаковића и кустоса Томаша Коуделе одговара на тему коју је дефинисао уметнички директор 61. Бијенала уметности у Венецији Којо Куоха „У молским кључевима” кроз индивидуално искуство, колективно памћење и универзалну људску судбину.
„У том осветљењу, Предраг Ђаковић својим визуелним приказима, тихим и јаким сведочанствима, пропитује однос историје и идентитета. Он нас суочава са процесима у којима се човек обликује и преобликује силама историје. Истовремено, он својом музиком и извођењем уверљиво тумачи свет историјске трауме Европе а чини и нешто бескрајно више. Он показује да смисао људске историје извесно у целини лежи у том тренутку од Голготе до Васкрса. То је тренутак, у коме се одлучује судбина света и наших душа“, указао је Селаковић и додао:
„Тако се, у сусрету са овом изложбом, историја откључава у нама, као наша историја, историја људског рода која обавезује. Да се не остане нем на ревизионизам, фалсификовање и скрнављење искуства историје патњи и узвишености. Она обавезује на одбрану културе и истине од сваког кривотворења. Она обавезује на слободу, на достојанство, на веру, наду и љубав“, нагласио је Селаковић.
Истовремено, министар Селаковић се осврнуо на критике, чак и говор мржње које су поставци упућене чак и пре отварања, што је још један доказ њене важности.
„На страну очигледност безобзирне критике дела без икакве обавезе да се са њим макар упознају, на страну чињеница да без основа насрћу и на аутора којег не познају, на страну и то да етикету клијентелизма најрадије користе управо клијенти, онда када наступају у име интереса клике коју заступају, али не може се занемарити да све наведено говори много више о њима него о аутору“, поручио је Селаковић.
Истакао је да аутентична универзалност извире из посебности искуства једног колектива, народа, а да је негирање овог елементарног увида само бојни поклич аутошовинизма или провинцијалности, којима нема места у озбиљном приступању уметности.
„У тој матрици, космополитизам се доказује речником колонијалне подређености, како би се у маниру култур-расизма повукла јасна линија према „оним другима“ који су по природи мање вредни. На жалост људи добре воље, ефекти унижавања јавног говора неретко представљају увертиру у још горе облике угрожавања. На жалост критизера и аутошовиниста, дело Предрага Ђаковића, као и сва уметност уосталом, говориће за себе, сада када је представљено на Бијеналу уметности“, закључио је министар Селаковић.
Честитајући аутору, кустосу, комесару и реализаторима, Селаковић је отворио павиљон „Србија“ и позвао посетиоце да обиђу изложбу која сведочи о томе да уметност има свест о сопственој одговорности у суочавању са најтежим питањима нашег времена.
На свечаном отварању Павиљона „Србија“ обратили су се Тамара Вучић, супруга председника Републике Александра Вучића, кустос изложбе Томаш Коудел и уметник ПредрагЂаковић.
Дело Предрага Ђаковића спаја индивидуално искуство, колективно памћење и универзалну људску судбину одговором на тему 61. Међународнe изложбe уметности Бијенала у Венецији 2026. године уметничког директора Којо Куох (Koyo Kouoh) која је предложила пројекат под називом „У молским кључевима“ (In Minor Keys). У Павиљону Републике Србије на 61. Бијеналу у Венецији уметник Предраг Ђаковић представиће циклус радова који пропитују однос историје и идентитета, отварајући питање како појединац опстаје под притиском прошлости и идеологије. Поставка у павиљону „Србија“ конципирана је као „простор тишине“, односно амбијент у којем посматрач улази у дијалог са сопственим сећањем, страховима и одговорношћу. Установа-реализатор учешћа Републике Србије је Музеј савремене уметности у Београду (МСУБ) са Фондацијом МСУБ, кустос је Томаш Коудел, асистент кустоса Олга Чучковић а комесар наступа Иван Милошевић, в.д. директора Музеја града Београда.