Ванушић је нагласила да је током процеса дигитализације најстаријег српског ћириличног документа, који је Министарство покренуло 2021. године у циљу представљања овог изузетног културног наслеђа свим грађанима Србије, током прегледа насталих снимака уочен дисконтинуитет у тексту, који је настао пре 24. године током последње конзервације и раскоричавања овог документа.
Ванушић је објаснила да је Мирослављево јеванђеље рукопис чији је књижни фонд формиран из 23 свешчице дволиста, односно да свака свешчица има осам дволиста и прецизирала да је до грешке дошло пре 24 године код повезивања прве свешчице, указујући да се дволистови ређају тако да буду један у другом, док је први дволист повезан један иза другог.
„Пре 24 године рађена је конзервација када је рукопис раскоричен, односно развезан, сређен, да би приликом поновног повезивања рукописа дошло до ове грешке. Ово није примећено, нити је прећутано и ова грешка у принципу не угрожава рукопис, тј. Мирослављево јеванђеље није оштећено, ниједан лист није поцепан, истргнут, нити је изгубљен, већ је тај први дволист погрешно повезан“, истакла је Ванушић у емисији „Ново јутро“ на ТВ Пинк и подвукла да до сада то није било примећено, и да је процес дигитализације овог документа рађен под надзором конзерватора, уз професионалну дигитализацију коју су урадили представници Аудио-визуелног архива САНУ, омогућио да се ова грешка из прошлости уочи.
„Због тога је Министарство културе формирало експертску Радну групу, јер је Мирослављево јеванђеље писано на старословенском језику и било је потребно да га неко прочита, погледа и види шта се тачно десило са континуитетом текста. Тада је уочено да је приликом конзервације 1998. године дошло до грешке након конзервације, односно приликом повезивања“, прецизирала је Ванушић.
На питање да ли ће Мирослављево јеванђеље евентуално бити премештено из Народног музеја, где се чува на неко друго место, Ванушић је напоменула да су се од почетка процеса јавиле појединачне неосноване оптужбе и нетачни подаци везани за стање Мирослављевог јеванђеља, па чак и тврдње да је Министарство културе оштетило Мирослављево јеванђеље и да податке о томе скрива.
Ванушић је додала да је данас заказана чак и нека изложба и неко окупљање испред Председништва с тим у вези, што представља политизацију пројекта дигитализације, који је у целости покренула и водила струка.
„Читаву Радну групу која се бавила питањем дигитализације чине људи из струке и намера је била да се уради дигитализација на најсавременији начин, али да се никако не оштети Јеванђеље. Оно се чува у Народном музеју, не чува се у Министарству. Нико од нас, као и шира јавност, нема могућност да дође у додир са самом књигом. С њом у додир долазе искључиво конзерватори Народне библиотеке и Народног музеја и за то постоје процедуре", указала је Ванушић и додала да Јеванђеље има, како то конзерватори кажу, двоструки степен заштите.
„То значи да се чува у посебним просторијама које имају посебне микроклиматске услове, са најсавременијом комором, посебно израђеном 2019. године, која опет има специфичне услове чувања. Тако да, само Мирослављево јеванђеље је врло безбедно и нико од нас не може да приђе и да било шта уради што би га оштетило“, истакла је Ванушић.
Ванушић је истакла да је читав подухват дигитализације Мирослављевог јеванђеља озбиљан пројекат имајући у виду да је последњи пут снимљен 1998. године, а да данас с обзиром на развој технологије имамо све услове и знање, уз примену најбоље светске опреме за дигитализацију ове врсте старе и ретке грађе, да се уради снимање Мирослављевог јеванђеља.
„Што се тиче дигитализације овог документа, снимљен је у најбољим условима и врхунском опремом. Сада је у фази припрема тих снимака, односно израда сајтова који ће имати посебну софтверску заштиту како би се онемогућила злоупотреба када се ти снимци поставе на интернет, или њихово недозвољено штампање у комерцијалне сврхе“, рекла је Ванушић.