Данијела Ванушић, помоћник министра за културно наслеђе и дигитализацију отворила је у Лозници 89. Вуков сабор, посвећен Вуку Стефановићу Караџићу, великану српске културе и једној од најзначајнијих личности у историји Србије, и том приликом истакла да нас бројни и богати културни садржаји у готово девет деценија трајања једне од највећих и најстаријих манифестација у Србији, сваке године подсећају на заслужено поштовање које Вук Караџић ужива у српском народу.
Отворен 89. Вуков сабор посвећен Вуку Стефановићу Караџићу, великану српске културе
12. септембар 2022.
„Мукотрпним и преданим радом и епохалним делом насталим из тог прегнућа, дао је највећи могући допринос не само култури и науци, већ и бољем међусобном разумевању и упознавању Србије и Европе“, нагласила је Ванушић и додала да је манифестација због свог значаја и доприноса српској култури и очувању баштине уписана и у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије.
„Његови записи кључна су сведочанства о животу у Србији у 19. веку, било да је реч о важним историјским догађајима, народним обичајима и веровањима, пословицама, фолклору или другим областима из друштвеног и народног живота“, изјавила је помоћник министра напоменувши да је величина Вуковог дела и у томе што су захваљујући њему европска јавност и славни књижевници попут Гетеа, Пушкина или браће Грим, чули за Србију и заинтересовали се за ту географски невелику земљу на Балкану, у којој живи поносни и правдољубив народ.
„У том светлу и са ове временске дистанце, може се рећи да је творац српског језика и писма, каквим их данас познајемо, био претеча модерне културне дипломатије и најбољи пример како свету приказати богато културну баштину и стваралаштво које Србија има“, рекла је Ванушић
Према њеним речима Вук Караџић је успео да постане једна од најутицајнијих личности у историји наше земље, којег бројне и тешке препреке нису омеле да својим делима остави неизбрисив траг у историји, и подсетила на речи младог Вука да је језик хранитељ народа и да докле год живи језик, дотле живи и народ.
„У тим речима крије се и порука свима нама да као народ, друштво, појединци, надлежне институције, учинимо све како би наш језик и писмо имали статус који, с обзиром на своју лепоту и функционалност, без икакве сумње заслужују. Заштита ћириличног писма део је бриге о целовитом културном наслеђу наше земље. Чувајући наше писмо, градимо темеље за будућност у којој ће оно бити још више препознато као темељ културног идентитета. Наша је и морална и законска обавеза да се старамо о својим највећим културним и традиционалним вредностима, што ћирилица свакако јесте. Никада не смемо заборавити да су језик и писмо конститутивни елемент и обједињујући чинилац народа и његове културе и од пресудне важности за очување националног идентитета“, поручила је помоћник министра и додала да ће Министарство културе и информисања наставити да посебну пажњу посвећује манифестацијама као што је „Вуков сабор“, које негују српски језик, афирмишу културу писмености и подижу општи ниво језичке културе.
