Министарство културе одбацује тврдње Удружења професионалних издавача Србије (УПИС) изречене у њиховом јучерашњем саопштењу за јавност, сматрајући да оне нису плод реалног сагледавања конкурсне процедуре и резултата конкурса, већ покушај политичког активизма удружења које окупља мањи број издавачких кућа од више од 200 тренутно активних у нашој земљи.
Одговор на саопштење Удружења професионалних издавача Србије (УПИС)
13. јул 2023.
Не спорећи право било ког учесника на конкурсима Министарства да буде незадовољан резултатима и да о томе јавно говори, симптоматично је да одређена удружења готово по правилу износе неаргументоване конструкције и паушалне (пр)оцене рада конкурсних комисија и самог Министарства.
Истине ради, Министарство није променило модел откупа усред процедуре, како то сугерише УПИС у свом саопштењу. Чињеница да су два члана комисије запослена у библиотекама не указује на било какав облик сукоба интереса. Њега би пре било у случају да конкурсну комисију сачињавају представници издавача чија дела су пријављена за откуп или аутори истих.
Не стоји ни констатација УПИС-а да је „огроман број књига које су препоручене за откуп представља поновљена издања која већ одавно, у различитим издањима, постоје у јавним библиотекама“. Када је реч о насловима одабраним за обавезни откуп за сваку библиотеку, Комисија се руководила критеријумом да је неопходно дати предност првим издањима. Постоје случајеви да се један исти наслов може појавити са различитим преводом, другачијом ликовно-графичком опремом или - што је чест пример са издањима лектире - дело може бити приређено са новим књижевно-научним апаратом. Чињеница је и да приликом избора наслова са листе коју је формирала стручна комисија, библиотеке често бирају поновљена издања, ради попуне својих фондова или зато што имају потребу за овим издањима.
За сабрана дела препоручена за откуп издвојено је 4.261.098 динара, што је 4,43 одсто од укупног износа средстава опредељених на конкурсу, што веродостојно демантује тврдње УПИС-а да је „комисија фаворизовала сабрана и изабрана дела“. Међу ауторима чија сабрана дела су препоручена за откуп су и Стјепан Митров Љубиша, Владета Јеротић и Дејан Медаковић, значајне личности српске историје и културе. Једно од кључних начела откупа састоји се управо у томе да библиотеке добију сабрана, тематски заокружена, уреднички, концепцијски и стручно приређена дела знаменитих аутора.
Такође, више је него спорна теза УПИС-а да су „на откупу фаворизовани издавачи по географском и политичком кључу и да је Војводина као регион недвосмислено у привилегованом положају у односу на друге“. Од 191. издавача од којих ће се откупљивати дела, њих 31 има седиште на територији АП Војводине, што је 16,23 одсто. Од 96.042.640,21 динара колико је ове године опредељено за откуп, за издаваче са територије АП Војводине издвојено је 23.484.480 динара односно 24,4 процента од укупног износа средстава. Аргументација УПИС-а у вези са издавачима са територије АП Војводине потпуно је погрешна, јер занемарује квалитет издавачких програма и у први план ставља географску припадност, што апсолутно није био критеријум за одлучивање.
На овогодишњи конкурс за откуп публикација за библиотеке пријавила су се 202 издавача, а откуп ће се вршити од 191 издавача. Министарство културе изражава задовољство што ће захваљујући откупу библиотеке широм Србије и ове године значајно допунити своје фондове. То ће несумњиво допринети даљем развоју издавачке делатности и библиотекарства, као и популаризацији културе читања. Истовремено, Министарство културе отворено је за разговор са свим издавачима и њиховим удружењима, како би у конструктивном дијалогу заједно дошли до оптимизације конкурсне процедуре.
