Помоћник министра културе за културно наслеђе и дигитализацију Данијела Ванушић рекла је на отварању изложбе да је пре две године Република Србија, уз подршку Босне и Херцеговине, Словеније и Француске предложила Извршном савету Унеска да обележавање јубилеја 150 година од рођења српске сликарке Надежде Петровић, уврсти и у свој календар прослава годишњица за 2023. годину.
Прва идеја за ту иницијативу била је, како је навела, да се подстакне сарадња јужнословенских држава и институција, што је у складу са личним идејама и деловањима Надежде Петровић, а друга да се уз подршку Унеска истакне јединство разноликости заједничког европског наслеђа, представљањем уметничког доприноса српске сликарке, њеног друштвеног активизма, хуманитарног рада и борбе за женска права у друштву.
Ванушић је указала да нам је током 42. године живота најпознатија српска сликарка, жустра говорница, фотограф, болничарка, патриота и хероина Првог светског рата, Надежда Петровић у аманет оставила почетак српске Модерне и подарила чврст темељ женама на ком могу слободно да граде како ће њихов живот изгледати.
„Била је жена и сликар испред свог времена. Чврсто је веровала да уметност може бити учитељ, васпитач и значајан чинилац у борби за напредак народа и човечанства. У својим делима она је традиционално преобразила у модерно“, рекла је Ванушић наглашавајући да је сходно сопственом темпераменту, спојем импресионизма и експресивном силином бојених намаза у широком, густом потезу четкице, Надежда створила јединствен, лични израз који нема особеног узора али ни настављача.
Према њеним речима, Надеждини пејзажи, ликови српских сељака и сељанки, Сићева, Ресника, обала Саве и Нишаве, Призрена или Грачанице, носе у себи оригиналну вредност свог народа и поседују универзалну снагу и трајање због чега су одавно превазишли оквире епохе у којој су настали.
Како је Ванушић рекла, изложба и пратећи каталог у част 150 година од рођења Надежде Петровић на најбољи начин потврђују речи чувеног историчара уметности, ликовног критичара и професора Лазара Трифуновића: „Са ове временске удаљености лик Надежде Петровић добија нове контуре: монументалније, узбудљивије, истинитије него што је могло да га види време у коме је она живела”.
Министарка просвете и културе Републике Српске Жељка Стојичић рекла је да се реализацијом ове репрезентативне изложбе доприноси јачању и афирмацији кључних вредности у култури и уметности Републике Србије и Републике Српске.
„Сам назив изложбе „Модерност и нација“ указује на чињеницу колико су култура и уметност важни за формирања идентитета једног народа. Надежда Петровић, за коју са правом можемо рећи да је најзначајнија српска сликарка чији је рад валоризован и у европским оквирима, је свој читав живот посветила умјетности и активизму“, рекла је она.
Директорка Народног музеја Србије мр Бојана Борић Брешковић подсетила је на то да се уз сликарство, које је било њен основни позив, Надежда Петровић бавила ликовном критиком, писала је и говорила о женској еманципацији, као и о ондашњим актуелним друштвеним, политичким и националним питањима.
Директорка МСУРС Сарита Вујковић рекла је да је посебно почаствована на привилегији да тај музеј буде део обележавања овог великог јубилеја започетог на Дан државности Србије 15. фебруара у Народном музеју Србије. Посетила је да ће након гостовања у Бањалуци изложба бити отворена у Галерији „Надежде Петровић“ у Чачку у граду у коме је рођена, 11. октобра на дан њеног рођења.
Аутори изложбе која ће трајати до 26. септембра, као и монографије која је прати су проф. др Лидија Мереник и проф. др Игор Борозан са катедре за Историју уметности Филозофског факултета у Београду.