Према његовим речима, програм Престонице културе Србије 2026. „Лесковачка култура за сва чула“ није само склоп програма него израз једне озбиљне, промишљене и одговорне културне политике која разуме да се на културу не гледа као на трошак, већ као на темељ развоја и да она није и не може бити привилегија појединаца нити „само престоног и још једног до два велика града“ већ привилегија свих грађана у сваком месту у Србији.
„Република Србија је, кроз кроз Министарство културе и у сарадњи са градом показала јасну и недвосмислену посвећеност улагању у културу и у Лесковац. Средства у износу од скоро 400 милиона динара, од чега Министарство културе кроз двогодишње суфинансирање издваја око 300 милиона и град Лесковац нешто више од 100 милиона динара, показатељ су поверења у овај град, његове људе и њихову способност да културу претворе у покретач развоја, али и показатељ признања граду Лесковцу за оно што је до сада чинио и што чини на пољу унапређења културе и културног живота”, нагласио је Селаковић.
Министар је појаснио да ће, што се конкретних пројеката тиче, реконструкцијом и пренаменом Дома војске у мултифункционалну концертну дворану, као најзначајнијим инфраструктурним пројектом, Лесковац добити савремени центар, опремљен најмодернијом сценском и аудио-визуелном техником, како би био носилац културног живота овог дела Србије.
„Значајна је и адаптација конференцијске сале у оквиру Народног музеја који је у више наврата понео престижну титулу једног од најбољих музеја не само у Србији, већ и у читавом словенском свету, потом дигитални пројекти као што је 'Линија сећања' са циљем повратка оном старом Лесковцу, замишљеном кроз шетњу његовом главном улицом која је била жртва савезничког бомбардовања 1944. године и подизање споменика краљу Милану Обреновићу, ослободиоцу а поводом значајног јубилеја 150. годишњице ослобођења Лесковца и повратка ових крајева Србије у окриље своје мајке“, додао је Селаковић.
Министар је указао да тиме Лесковац одаје почаст својој славној и јуначкој историји а успоставља и трајну везу између државотворне традиције и савременог идентитета.
„Овакви пројекти нису само чин достојанства, већ и обавеза према онима који долазе након нас. Народ који не памти ризикује да свесно изгуби самог себе. Култура није само у здањима и споменицима, она је пре свега у човеку и ономе што носи у себи-у обичајима, у песми, предању, усменом казивању, па и у мирису лесковачког роштиља, у укусу ајвара и спрже, у звуку народне игре, у обичају 'Чешљања невесте'. То су вредности које се и данас чувају, живе и преносе с колена на колено“, напоменуо је Селаковић.
Министар културе је рекао и да је посебна снага овог пројекта у томе што он спаја прошлост и будућност у тачки која се зове садашњост, што спаја традицију и иновацију, материјално и нематеријално, што отвара културу свима, од најмлађих до најстаријих, од уметника до публике, од центра града до сваког од преко 130 лесковачких насељених места.
„Нека Лесковац у овој години буде место сусрета, место стваралаштва, место културе јер култура није само део живота, она је суштина живота.”, поручио је Никола Селаковић и у уверењу је култура најснажнији темељ нашег народа, нашег идентитета, па самим тим и нашег друштва, прогласио Престоницу културе Србије за 2026. годину отвореном.