Отворена изложба „Народно градитељство – споменик културе данасˮ

Том приликом помоћник министра за културно наслеђе напоменула је да је овогодишњи приступ реализацији програма изузетно занимљив, али нешто другачији. Оn line трибине и презентације које  Центар за  културу спроводи у мрежи сарадње са установама културе, организацијама и стручним сарадницима, посебно са Смиљаном Попов, новинарком и ауторком серијала Београд за почетнике, доступни су путем интернета током трајања манифестације.

„Култура и културно наслеђе неодвојиви су од образовања, а овогодишњом заједничком темом манифестације Дани европске баштине у целој Европи – „Наслеђе и образовањеˮ, ова неодвојивост стављена је у фокусˮ, нагласила је Ванушић додајући да се поред Гроцке у оквиру изузетно бројних програма на територији Београда, Дани европске баштине током септембра и октобра одржавају у још 11 градова и општина, Новом Саду, Суботици, Сенти, Бачу, Прокупљу, Кладову, Књажевцу, Бајиној Башти, Смедереву, Пироту и Лесковцу, у организацији и сарадњи установа културе, школа и невладиних огранизација.

Централни програм у Ранчићевој кући започет је наступом ученика основне музичке школе „Невена Поповићˮ из Гроцке. Изложба „Народно градитељство – споменик културе данасˮ, ауторке Наде Живковић, етнолога-конзерватора, представљена је у прилагођеном формату са темом „Наслеђе и образовање – знање за будућностˮ. Изложбу чине 20 паноа на којима је приказана стара београдска архитектура 19. и прве половине 20. века - народно градитељство у Београду, некадашњи и садашњи изглед објеката, међу којима је и Ранчићева кућа, споменик културе од великог значаја за Републику Србију. Том приликом представљена је мапа „Непокретна културна добра на територији општине Гроцкаˮ Завода за заштиту споменика културе града Београда, резултат пројекта мапирања непокретног културног наслеђа београдских општина и јавних споменика. Након свечаног дела догађаја и представљања изложбе, организован је обилазак Ранчићеве куће, посета Грочанској чаршији са легатом др Александра Костића који је смештен у простору библиотеке „Илија Гарашанинˮ, као и касноримској гробници у Брестовику.