Представљен Унесков курикулум - Медијски и информационо писмени грађани: Размишљајте критички, кликните мудро!

Унеско и његови партнери објавили су друго издање МИП курикулума за наставнике и ученике који пружа свеобухватан оквир у вези информација, медија и дигиталних компетенција, тако да појединци могу да науче како да препознају дезинформације и да се позитивно укључе у друштво. Ово није само оквир, већ темељ за живот уз помоћ којег ћемо моћи лакше да разумемо утицаје који се темеље на информацијама тиме што ћемо постати медијски и информационо писмени грађани и због тога бити боље оспособљени да донесемо исправну одлуку.

У првом панелу који  се односи на неопходност медијске и информационе писмености и потребу националних политика и међународне сарадње имали смо прилику да чујемо поруке уважених гостију Audrey Azoulay, генералне директорке Унеска, Xing Qu, заменика генералне директорке Унеска, Анe Брнабић, председницe Владе Републике Србије, Vere Jourove, потпредседницe Европске комисије и Европску комесарку за вредности и транспарентност и Monique Nsanzabaganwa, заменицу председавајућег Комисије Афричке уније.

Xing Qu, заменик генералне директорке Унеско изјавио је да курикулум Медијска и информациона писменост има потенцијал да ојача грађане са неопходним знањима да се ухвате у коштац са кључним проблемима данашњице.

Audrey Azoulay, генералне директорке Унеско истакла је да треба да креирамо критички дух свакога и то је најодрживији начин да се боримо против гласина и против теорија завере. Истина и чињеница су увек иза негде лажи и не могу да стигну лаж.

„Све смо више свесни утицаја дезинформација на демократију и социјалну кохезију. Софистицирани интрузивни алгоритми су се појавили заједно са другим дигиталним илузијама, зато је од суштинског значаја било да се осмисли нови курикулум као одговор на ове нове изазове. Пре две године у септембру 2019. имала сам част да посетим Београд, да га поздравим са почетком овог процеса и ово је резултат две године рада, рада и консултација које су вршене широм света, узимајући у обзир диверзитет наших чланова. Овај курикулум обухвата приватност, заштиту података, вештачку интелигенцију и говор мржње. Курикулум такође поставља темељ за укључивање ових тема у образовне системе широм света. Унеско ће сарађивати са одговарајућим органима власти и радницима у образовању који играју кључну улогу. Јесу учионице битне за акције али не можемо да ограничимо учење само на ученике и студенте, морамо да допремо до целог становништва. “ – рекла је Azoulay.

Ана Брнабић, председница Владе Републике Србије истакла је задовољство на уској сарадњи који имамо са Унеском.

„Данас лансирамо друго издање Унесковог курикулума за медијску и информациону писменост. Ми смо сви чули да је назив овог догађаја Размишљајте критички, кликните мудро! Овим треба да се обезбеди алат како би стекли компетенције и како би сви могли боље да тумаче и вреднују информације које се налазе на интернету.  Ми живимо у веома тешким и комплексним временима, не само због Ковида, бећ због чињенице да лажне вести нам отежавају борбу против ове пандемије. Тако би било у било којој кризи “ – рекла је Брнабић.

Vera Jourova, потпредседница Европске комисије и Европску комесарку за вредности и транспарентност честитала је свима на изради новог и ажурираног курикулума за медијску и информациону писменост.

„Револуција је донела невероватне промене у нашим животима, како комуницирамо, како водимо послове, како се бавимо политиком, кључно је одржати едукаторе и оне који уче од њих, посебно у овим тешким временима тако да сви имају вештине да критички оцењују садржаје које промовишу и деле на друштвеним мрежама. Кључно је да размисле пре него да кликну! То је сада важније него икада у доба ове пандемије коју прате лажне вести и информације о вирусу које су често и лажне и опасне, које се преко интернета брзо шире и то је учинило рад оних који спасавају животе много тежим“ – рекла је Jourova.

Monique Nsanzabaganwa, заменица председавајућег Комисије Афричке уније истакла је огромну важност писмености за целу Африку.

Ово посебно важи за Африку где је писменост кључна ствар. За активно учешће младих мушкараца и жена у изградњи друштва која почивају на знању. Видели смо да је писменост о здрављу оно што омогућава грађанима да имају активну улогу у заштити сопственог здравља и здравља целе заједнице. Афричка унија промовише писменост у првим борбеним редовима и вирус нас је натерао да морамо да учимо у ходу тако да је фокус на медије и информације апсолутно усклађен са једним од стратешких циљева наше контитенталне стратегије за образовање у Африци – рекла је Nsanzabaganwa.

У другом панелу након истицања неопходности овог курикулума од стране високих званичника у претходном панелу, имали смо прилику да чујемо више о начинима његовог будућег спровођења и то од Гордане Чомић, министарке за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије и од  Stefania Giannini, помоћнице генералног директора за образовање у Унеско.

Stefania Giannini, помоћница генералног директора за образовање у Унеско је истакла да дигитална револуција убрзава процес који је постојао и пре кризе у којој живимо.

„Отпорност је данас кључна реч коју треба увек спомињати. Треба имати отпорност на страх, треба ставити образовање на прво место и треба образовати друшто по овом питању. Мислим да је јако битно да се у образовним системима дефинишу одређени циљеви, да се укључе теме попут глобалног грађанства, глобалног грађанина. Треба грађанима обезбедити све алате који су им потребни да разумеју комплексност овог времена. Да критички размишљају и да развију способност да разликују лажне информације од правих. Треба да развијају способност да пливају кроз море информација које налазе на друштвеним мрежама.“

Гордане Чомић, министарка за људска и мањинска права и друштвени дијалог Републике Србије је нагласила да морамо младим људима објаснити да им лажне вести загађују живот.

„Знамо да ће увек постојати људи који ће се трудити да загаде дигитални простор вербалним отпадом али можемо да дамо јасне изјаве да ти људи не смеју тако да се понашају, односно да смањимо публику која одговара на њихове говоре мржње. Загађење које имамо није само дигитално, оно што све видимо данас, говор мржње, дезинформације то морамо да решавамо у школама, медијима, кроз дијалог са разним људима. Многи не знају шта је ту лоше ако се некоме подсмејавамо, ако некога повредимо расизмом. Не схватају шта је ту погрешно, морамо до њих допрети са информацијама шта је слобода говора, шта је здраво окружење на дигиталним платформама а шта није.“ – рекла је Чомић.

Целу конференцију можете погледати на Јутјуб каналу Министарства културе и информисања.