МИП као алат у бори против говора мржње и лажних вести

Други експертски панел одржан 27. априла од 16.00 часова био је  „Политике и праксе: будућност медија и информационе писмености“, окупио је стручњаке из различитих делова света. Више о овој теми говорили су Divina Frau-Meigs, професорка и носилац Унеско катедре, Univerzitet Pariz III Sorbonne Nouvelle (Француска), Dorothy Gordon, председавајућа Унеско програма “Информисање за све” и чланица одбора Унесковог Института за информационе технологије у образовању (Гана), Ramon Tuazon, председник Азијског института за новинарство и комуникације и генерални секретар Азијског центра за медијске информације и комуникацију (Филипини), Masato Kajimoto, ванредни професор у Центру за новинарство и медијске студије Универзитета у Хонг Конгу (Кина) и Маја Зарић, руководилац групе за међународну сарадњу, европске интеграције, програме и пројекте у области медија, Министарства културе и информисања Републике Србије. Модератор панела била је Dr Carolyn Wilson, оснивач и директор Меклуан фондације, предавач, Western University (Канада).

Модератор др Carolyn Wilson на почетку је објаснила како је пандемија довела МИП у средиште пажње, јер потребно је направити искорак у правом смеру током слома који је узрокован пандемијом и најавила као студије случаја праксе примењиване у земљама из којих долазе панелисти.

Divina Frau-Meigs, професорка и руководилац Унеско катедре, Univerzitet Pariz III Sorbonne Nouvelle (Француска), истакла је да промене могу бити корисне.

„Када је у питању политика Европске Уније, ми овде имамо програм који траје пет година и промовише дигиталну свест и медијску писменост. Програм предлаже пројекте на европском нивоу и подстиче критичко размишљање - реализовано је укупно 18 пројеката. Мој пројекат је дигитални додатак дизајниран за професионалне новинаре, аналитичаре и медијске професионалце, укључујући наставнике. Додатак је посебно оријентисан ка видео записима и провери истинитости чињеница. Успели смо да променимо мишљења ученика у многим аспектима. Визуелна писменост у дигиталном подручју је нешто на шта смо посебно поносни и ми обучавамо људе да разликују истините чињенице од лажних”,  рекла је Frau-Meigs.

„Постоји и блог који све то бележи. Направили смо неколико чланака који су покривали промену става код студената и желели смо да покажемо креаторима политика да чак и мале промене могу бити корисне. Знате, креатори политика, они желе да одмах виде резултат, али наш рад ће бити у потпуности имплементиран тек за 10, 20 година“, истакла је Дивина.

Dorothy Gordon, председавајућа Унеско програма “Информисање за све” и чланица одбора УНЕСКО-вог Института за информационе технологије у образовању (Гана) објаснила је да целокупно друштво мора бити укључено у праксе МИП-а.

„Ковид-19 је подигао свест о дигиталној писмености. Афричка унија покренула је кровни програм, а многе земље попут Нигерије, Кеније, Габона покренуле су своје националне програме за побољшање вештина МИП-а. Морамо се обратити свима. С обзиром да имамо много људи млађих од 19 година, главна циљна група за нас су ти млади људи. Морамо превести МИП на што је могуће више националних и мањинских језика, јер то свуда мора бити потпуно разумљиво”, рекла је Gordon.

„Срећни смо што је покренуто много питања. Ковид је то учинио врло хитним и врло важним. Важно је и да креатори политике имају користи од МИП-а. То не може бити посао само за један сектор друштва, мора бити укључено цело друштво, као и цела влада. Морамо обратити пажњу на то како приказујемо резултате проистекле из медијске писмености. Политичари су заинтересовани да буду изабрани или реизабрани, тако да им морамо показати да МИП има позитиван утицај и на њих саме и њихову перцепцију у друштву”, додала је она.

Ramon Tuazon, председник Азијског института за новинарство и комуникације и генерални секретар Азијског центра за медије, информисање и комуникацију (Филипини) напоменуо је да имају искуства са Филипинима и Бурмом. Филипини су МИП интегрисали у наставни план и програм школа и универзитета. Национална комисија за младе и 20 омладинских организација помажу у овоме.

„Министарство образовања у Бурми недавно је у МИП укључило у образовни план и програм. Пионирска ствар је што се баве културно осетљивим и националним локалним темама. У Бурми се 17 министарстава придружило процесу спречавања говора мржње, заједно са 150 регионалних заједница. Посебну пажњу посветили су наставницима да их оспособе да предају МИП ученицима, како би могли да формирају ученике који ће критички размишљати од малих ногу. Немамо обуку за наставнике на Филипинима“, рекао је Tuazon.

„Сарадња са Унеском заиста даје резултате. Службеници на средњем нивоу обезбеђују континуитет реформи и млади би требало да буду у центру МИП-а, јер ће ускоро они управљати светом. Технолошке компаније постале су још моћније, чак моћније и од влада. Оне имају моћи које би супермен могао пожелети. И до сада су биле изразито непромишљене, користећи своје моћи са врло мало одговорности. И мислим да МИП може бити њихов криптонит“, додао је он

Masato Kajimoto, ванредни професор у Центру за новинарство и медијске студије Универзитета у Хонг Конгу (Кина) објаснио је потребу за локалним приступом који ће применити културне елементе из сваке земље која користи МИП.

„Морамо да пронађемо начин да олакшамо учење МИП пракси у многим земљама, наставни програми морају бити различити. У Јапану превод представља проблем. На пример, у Јапану наставници не воле реч „критичко размишљање“, то није довољно јасно за људе у Јапану. Требало би то боље превести као „независно размишљање. Зато сваки наставни план и програм мора бити локално оријентисан“, рекао је Kajimoto.

Маја Зарић, руководилац групе за међународну сарадњу, европске интеграције, програме и пројекте у области медија, Министарства културе и информисања Републике Србије истакла је да је, од 2018. године када је прокламована Европска недеља медијске писмености, Министарство културе и информисања је обележавало држећи радионице за медијску писменост у пред универзитетским установама. Паралелно са тим, Министарство је организовало састанке координације за област медијске писмености са заинтересованим странама, ресорним министарствима, институцијама, медијским и новинарским удружењима, наставницима, индустријом у формату мулти секторског приступа. У то време МИП је био укључен као појам у два медијска закона и два закона из области образовања.

„Рад на Приручнику за медијску писменост за васпитаче наставнике и стручне сараднике започели смо у оквиру мулти ресорне групе Министарства културе и информисања 2018. године. Приручник који је објављен две године касније покрива узрасте од предшколског до средњешколског образовања. Приручник има свој дигитални формат, апликацију за наставнике као и серијал који се емитује на јавним медијским сервисима и на језицима националних мањина“, објаснила је Зарић.

„Паралелно са радом на приручнику, започели смо процес иновирања тема у области медијске и информационе писмености са Унеском, те смо  2019. године организовали са Унеском у Београду први међународни конултативни састанак у циљу ажурирања Приручника за медијску писменост за наставнике из 2011. године. Две године касније промовишемо баш тај курикулум из Београда.  На међународном плану покушавамо да померимо ствари кроз сарадњу са међународним организацијама, попут Унеско-а, Савета Европе, Оебса и других, док на националном плану са развојним партнерима креирамо приручнике за родитеље,  јавну администрацију и пословну заједницу. Не треба заборавити да је принцип медијске писмености  да се односи на све циљне групе и да нико не треба да буде изостављен, као и да глобалне алате морамо уприличити локаном контексту“, закључила је Зарић

Снимак експертских панела можете погледати на Јутјуб каналу Министартва културе и информисања као и на Фејсбук страници MIL CLICKS.