У свом обраћању Трифуновић је изразила задовољство због могућности да се јавност Београда и Србије, ближе упознају са културном разноликошћу и једним делом богатог наслеђа Аустралије које кроз спој етнографског знања и уметничког стваралаштва, посетиоцима приказује живу традицију, која опстаје кроз векове, чувајући сведочанство аутохтоности, али и међусобних културних утицаја народа.
У знак подршке културним везама између Аустралије и Србије, Трифуновић је указала да ни удаљеност наших двеју земаља, као ни пандемија ковида 19 нису препрека да институције Србије и Аустралије сарађују и да њихова залагања добију већу видљивост. Трифуновић је изразила веру да ће ова изложба бити подстрек да се успостави динамичнија и континуирана сарадња и размена са аустралијским колегама у области културе и информисања.
Директорка Етнографског музеја Тијана Чолак-Антић Поповић истакла је да су маске у прошлости биле важан реквизит у обредима у употреби код свих народа, а данас их посматрамо као уметничко дело. Чолак-Антић Поповић је указала да на изложби „Маске из подручја Торесовог мореуза“ добијамо потврду да веровања и обредна понашања нису карактеристика само Срба, као словенског народа, и индоевропских заједница, него да су била позната и, нама далекој, Аустралији. Задовољство је видети сличност, јер разлике су само у материјалима од којих су маске израђене.
Њена екселенција Рут Стјуарт, амбасадорка Аустралије у Србији, Северној Македонији и Црној Гори, је у свом обраћању истакла да ова изложба представља богату и непрекинуту праксу израде маски у Торесовом мореузу и да је настала у сарадњи Културног центра Габ Титуи, Националног музеја Аустралије и Министарства спољних послова и трговине Аустралије. Посетиоци Етнографског музеја моћи ће да сазнају више о културној традицији и наслеђу аутохтоних народа у области Торесовог мореуза, које је готово непознато у Србији и изразила је задовољство што ће после више од дванаест месеци пандемије, ова изложба пружити публици прилику да маске размотри у другом контексту.