Она је рекла да је дигитализација отворила велике могућности грађанима који су на овај начин добили приступ великом броју информација и садржаја који се све брже испоручују. Изазова везаних за овај процес је много, указала је Трифуновић и додала да они утичу на свеукупну одрживост медијског екосистема и културу у дигиталном јавном медијском простору.
„Једна од пресудних појава данашњег времена која је преобликовала свет какав данас познајемо је доступност интернета широм света”, рекла је она и напоменула да наше друштво пролази кроз корените медијске промене, јер је дигитална трансформација донела масовно коришћење информационих и комуникационих технологија и омогућила медијима да допиру до више људи него икада раније.
Подвукла је да смо у данашњем медијском окружењу сведоци промена навика публике када су у питању информисање, забава, образовање и култура, као и да је неспоран пораст „утицаја“ инфлуенсера, који имају посебно место у домену друштвених медија преко којих се обраћају милионима пратилаца.
“Начин на који забављају и окупљају публику прилично се разликује од начина на који се то ради на традиционалним медијима и једна од главних специфичности је могућност интерактивности у реалном времену са публиком. А када говоримо о публици, морамо имати у виду да је 70 одсто светске популације младих онлајн“, истакла је помоћница министра.
Подсетила је да је израђен „Приручник за медијску писменост за наставнике“ уз подршку ЕУ који је публикован у децембру 2020. године, док је у сарадњи са УСАИД пројектом „Нова писменост за нова доба“ израђен је „Приручник за медијску писменост за јавну управу, приручник за родитеље и у завршној фази смо израде приручника за бизнисе.