„Министарство културе и информисања путем пројектног суфинансирања, у циљу унапређивања професионалних и етичких стандарда у области jавног информисања подржава пројекте који се односе на заштиту слободе изражавања и медијских слобода. Подржани пројекти обрађују теме о положају новинара, односима новинара и власти, јачању капацитета медијских радника, борби против корупције, аутоцензуре и цензуре у медијима, а такође подржавају се и пројекти организовања тематских конференција и стручних скупова на којима се говори о слободи медија, безбедности новинара, заштити узбуњивача, мањинским и локалним медијима или на којима се представљају разултати релевантних истраживања у овом домену“, напоменула је министарка културе.
Трифуновић је указала на значај излазних докумената Министарске конференције Савета Европе за министре задужене за медије и информационо друштво одржане у Никозији у јуну ове године будући да дају најбољи увид у изазове са којима је потребно борити се.
„У складу са тим донете су Закључна декларација и четири резолуције које се баве безбедношћу новинара, слободом изражавања и дигиталним технологијама, променљивим медијским окружењем, као и утицајем пандемије изазваном заразном болешћу COVID-19 на слободу изражавања“, рекла је помоћник министра.
Трифуновић је оценила да је коришћењем дигиталних технологија, безбедност новинара у дигиталном окружењу постало од интереса за државе, међународне организације, цивилно друштво и додала да су истраживачи у последње време посветили већу пажњу претњама, укључујући различите облике насиља на интернету, које неумерено погађају новинарке и оне који представљају мањинске групе.
„Истраживање које су спровели УНЕСКО и Међународни центар за новинаре (ИЦФЈ) из 2020. године показало је да је 73 одсто новинара искусило насиље на мрежи током свог рада. Овим проблемима бави се и фонд глобалне одбране медија којим руководи УНЕСКО, а Србија је подржала ове глобалне напоре за одбрану медијских слобода“, нагласила је помоћник министра.
Трифуновић је констатовала да Министарство културе и информисања ради на унапређењу медијског екосистема и безбедности новинара, захваљујући раду Комитета експерата за интегритет онлајн информација, Комитета експерата за повећање отпорности медија и Комитета експерата за стратешке тужбе против учешћа јавности, као и узимањем учешћа у раду Бироа Управљачког комитета Савета Европе ЦДМСИ, чиме се доприноси изградњи позитивног медијског екосистема у циљу остваривања слободе изражавања и других људских права и слобода.
„Један од примера добре праксе је увођење одређених мера заштите које је Србија увела кроз формирање Комисије за истрагу убистава новинара као и Стална радна група за безбедност новинара. Радне групе које су радиле на изради медијске стратегије и пратећег акционог плана, као и Радна група за праћење спровођења Акционог плана за примену Стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији за период 2020-2025. година, у периоду 2020-2022. године, формиране су на инклузиван и транспарентан начин од представника министарстава, ресорних институција и државних органа, као и новинарских и медијских удружења. Такође, у циљу посвећеног, транспарентног и инклузивног рада на унапређењу окружења за безбедност новинара Влада Републике Србије je образовала Радну групу за безбедност и заштиту новинара, са задатком да подигне ефикасност реаговања у случајевима напада на новинаре као и праћење радњи предузетих у циљу заштите њихове безбедности“, навела је Трифуновић и додала да је данашњом конференцијом, коју је подржало, Министарство дало један мали допринос видљивости те значајне теме.