Шеснаести филмски и музички фестивал Кустендорф враћа се у свој зимски термин и биће одржан од 25. до 29. јануара 2023. године на Мокрој Гори под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Мећавник града.
Шеснаести филмски и музички фестивал Кустендорф враћа се у свој зимски термин и биће одржан од 25. до 29. јануара 2023. године на Мокрој Гори под покровитељством Министарства културе Републике Србије и Мећавник града.
Млади филмски ствараоци и великани светског ауторског филма биће у фокусу и овогодишњег Кустендорфа, најављено је на данашњој конфренцији за новинаре у Влади Републике Србије.
Потпредседница Владе Републике Србије и министарка културе Маја Гојковић рекла је да је фестивал намењен истинској изворној култури, да завређује велико интересовање домаће јавности и да је захваљујући свом садржају ушао у календар великих светских филмских фестивала.
Она је навела да ова манифестација, по многим релевантним мишљењима спада међу најбоље филмске фестивале без обзира на све велике „брендове“ попут Канског, Венецијанског фестивала и многе.
„Ово је фестивал који слави лепоту и филм, пре свега ауторски филм, размишљање и идеју једног режисера и свих оних који су ту да би филм био снимљен, добар и гледан“, рекла је министарка подсетивши да овај фестивал није комерцијалне природе.
Гојковић је рекла да на овом фестивалу не може да се очекује да ћемо гледати „Умри мушки 60. део“ и подсетила да су љубитељи и посетиоци овог фестивала већ присуствовали „сахрани“ такве врсте филмова.
Према њеним речима, Мећавник је већ 15 година место на коме се познати уметници сусрећу са талентованим младим ствараоцима из целог света и размењују идеје.
„Важно је да се младим ауторима пружи шанса да направе велике кораке у свету светског филма, а то потврђује и чињеница да су добитници ове престижне награде на Кустендорфу касније добијали награде на великим фестивалима“, рекла је министарка Гојковић.
Указала је да Министарство културе препознаје вредност овог фестивала и традиционално га подржава.
„Изузетно ми је задовољство што ћемо и ове године славити филм и културу која је изнад свега и тиме показати да има наде за нас који смо заљубљеници у културу и који верујемо да је култура нешто најлепше и да представља најлепше место за живот у овим бурним временима“, закључила је Маја Гојковић.
Оснивач, програмски селектор и директор Фестивала Емир Кустурица најавио је програм овогодишњег фестивала и истакао да је за такмичарски програм изабрано 14 филмова од 400 пријављених.
„Захваљујући једном сегменту у држави успевамо да 16. пут произведемо један фестивал који нема комерцијалну основу и који нема потребе да се прилагођава новим условима, односно онима који од филмова виде само робу“, рекао је Кустурица.
Указао је и да је веома важно што ће овај фестивал поново окупити младе људе из целог света и познате ауторе.
„Мислим да је ово један од фестивала где се постижу емотивни ефекти и да аутори које смо позвали и који ће доћи подржавају тај високи ниво“, поручио је Емир Кустурица.
За златно, сребрно и бронзано признање такмичиће се аутори из Мађарске, Србије, Русије, Узбекистана, Израела, Грчке, Чешке, Ирана, Словачке, Монголије и Швајцарске.
Међународни жири који ће доделити награде чине италијанска редитељка Сузана Никјарели, прослављени глумац Славко Штимац и израелски продуцент, редитељ и сценариста Давид Ној. О награди „Вилко Филач“ одлучиће директор фотографије Владан Радовић и професор камере, стручњак за визуелне ефекте и визуелни уметник Иван Шијак, рекао је Кустурица.
У „Савременим тенденцијама“ појављују се значајни филмски аутори од којих значајна искуства могу да чују млади аутори и биће приказани филмови „Кјара“ италијанске редитељке Сузане Никјарели, „Тинитус“, награђиваног бразилског редитеља Грегорија Грациозија, добитник седам светских признања, филм „План 75“, јапанске редитељке Чије Хајакаве, затим добитник признања на Венецијанском филмском фестивалy, филм “Суша”, италијанског редитеља Паола Вирција и добитник Златне палме, филм “Троугао туге”, редитеља Рубена Естлунда.
Награда фестивала „Дрво живота“ биће додељена Душану Ковачевићу.
У оквиру програмске целине „Ретроспектива великана“ биће приказан филм „Балкански шпијун“, Душана Ковачевића као и филм „Парижанка“ Чарлија Чаплина, који ове године обележава 100 година од премијере.
Програмска целина „Нови аутори“ приказаће дебитантске дугометражне филмове редитеља Синише Цветића „Усековање“, овенчаног наградама светских димензија, Муније Акл из Либана „Коста Брава, Либан“ и Карла Франциска Манатада „Свеједно да ли је време лепо“ са Филипина.
Биће приказан „Позив од Бога“, постхумни филм прослављеног редитеља Кима Ки Дука и документарни филм „Пазолини – Хронологија политичког злочина“ аутора Паола Фјореа Анђелинија.