Селаковић отворио реконструисан Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића

Том приликом Селаковић је истакао да је након деценија тишине, захваљујући иницијативи Министарства културе уз подршку Народног музеја и бројних стручњака, Спомен –музеј Надежде и Растка Петровића отворен управо на дан Растковог рођења који се први пут званично обележава у складу са важећим рачунањем времена по Грегоријанском календару.

„У овој кући, на адреси Љубомира Стојановића 25, у срцу београдске Професорске колоније, живела је Љубица Луковић, чувар породичног наслеђа породице Петровић која је завештала своју кућу Народном музеју са жељом да она постане дом сећања на Надежду и Растка. Иако је музеј отворен 1977. године, услови нису дозвољавали дуготрајно очување збирке. Од 1986. године до данас, ова кућа је била затворена али никада заборављена“, рекао је Селаковић.

Министар је указао да од 1986. године до данас ниједна генерација младих Београђана, грађана Србије и Срба из свих крајева није била у прилици да посети Спомен-музеј посвећен двема фасцинатним личностима српске кутуре, уметности и дипломатије које су обележиле једну епоху.

„Стајати данас у обновљеном простору дома Петровићевих не значи само присуствовати свечаности отварања једне Спомен-куће већ се и суочити са дубином једних од најсложенијих и најхрабријих уметничких личности и опуса у српској култури: Надежде и Растка Петровића. Њихово стваралаштво, свако на свој начин, означило је прекретнице у српској модерној уметности и књижевности, постављајући темеље који су и данас темељ нашег идентитета и наше културне свести,” додао је Селаковић.

Министар је нагласио да се отварањем Спомен-музеја отвара и једно слојевито, вишедимензионално памћење на породицу која је, како је рекао, била симбол интелектуалне и уметничке аристократије свог времена, али и на два монументална уметничка опуса и епоху патриотизма, образовања и храбрости.

„Надежда и Растко представљају двоструки темељ модерне српске уметности – она у слици, а он у речи. Њихово стваралаштво је доказ да уметност није само облик естетског израза, већ и вид борбе и начин мишљења. Зато је обнова Спомен-музеја много више од архитектонске реконструкције. То је повратак уметности њеним изворима, подсећање да су Надежда и Растко Петровић темељни камени на којима се гради свест о томе шта је то српска култура када је најаутентичнија, најхрабрија и најуниверзалнија“, појаснио је Селаковић.

Напоменуо је да се дан рођења Растка Петровића први пут званично обележава у складу са важећим рачунањем времена јер историјски подаци сведоче да је рођен 3. маја 1898. године по Јулијанском календару, тада у званичној употреби у Краљевини Србији а тај датум одговара 15. мају јер је разлика између два календара у 19. веку износила 12 дана, што је резултат астрономски прецизнијег прилагођавања Грегоријанског календара сунчевој години.

„Обележавањем дана Растковог рођења 15. маја, Народни музеј Србије и Министарство културе се придружују пракси историјске тачности и доследности у представљању личности од националног значаја, уз поштовање савременог, званичног календара у Републици Србији. Нека овај музеј буде место сусрета не само са прошлошћу, већ и са собом, са оним најбољим у нама, нека нас подсећа да су култура и уметност темељ друштва, а не његов украс,“ закључио је министар Селаковић.