Гајовић је, овом свечаном приликом пред многобројном публиком и свим виђенијим Србима у Паризу, оценио да књига ”Венац од трња за Данила Киша”, представља задивљујући осврт на славног Киша као независног и самоувереног интелектуалца, који је по много чему ишао испред свог времена.
„Свестрано обдарен, интуитиван, образован, емотиван, сензибилан, ташт, поносан, горд и, што посебно подвлачим, изузетно харизматичан, Киш је био неодољив као човек, коме се веровало чак и онда када не би изговорио или написао ниједну једину реч“, истакао је државни секретар и додао да је Киш те особине стекао рано да би их у контактима са другима развијао у недоглед.
По речима Гајовића, Кишу је, као грађанину света, све било доступно и допуштено, „али је он вешто бирао ствари које је затим магично претварао у ретке драгоцености“.
„То би, можда, у најкраћем био сликовит опис његовог књижевног рада, који и данас крију многе драгуљарске тајне, а које професор Павловић у овом свом делу вешто износи на светлост дана“, оценио је државни секретар.
Нагласивши да је Данило Киш, без обзира где је живео, писао искључиво на српском језику, Гајовић је приметио да је на тај начин презентовао наслеђе и амбијент нашег поднебља. „Из тог разлога професор Павловић истиче да управо Кишу дугујемо захвалност за најизразитије продоре наше књижевне уметности у свет модерних идеја“, подвукао је Гајовић.
Он је оценио да је аутор књиге ”Венац од трња за Данила Киша”, као нико раније, дубоко зашао и завирио у стваралаштво овог писца, али и у његову позамашну заоставштину, разоткривајући мистерије које су мање познате или потпуно непознате широј јавности.
„На тај начин нам је професор Павловић још више приближио једног од најзначајнијих писаца Балкана и Европе, који је, пре свега, био и остао српски књижевник. Ту чињеницу никада не треба заборавити, јер ћемо тако, листајући ово капитално дело, најбоље увидети колико је Киш важан за нашу културу“, рекао је Александар Гајовић.
Српска култура и њена баштина, а поготово књижевност, већ дуго се темељи на култу оних који, нажалост, више нису међу нама, приметио је Гајовић и рекао да су они сада „вероватно у неком боље одабраном друштву“.
„О том и таквом миту, на којем почива једна од најзначајнијих културних карика идентификације сваке нације, о српским писцима се свуда у свету приповеда са особитом пажњом. То се управо дешава и са прерано преминулим Данилом Кишом, чијој се књижевној и не само књижевној заоставштини, једноствано, не може одолети“, нагласио је он и оценио „да нас она магнетно привлачи и наводи да јој се непрестано дивимо и увек поново враћамо“.
Гајовић и Павловић су на свечаности Станки Туловић уручили повељу Матице исељеника за хуманитарни рад.
Државни секретар је изразио велико задовољство што присуствује овом великом догађају у престоници Француске са којом Република Србија има деценијске пријатељске односе на свим нивоима.
Трибини у Српском културном центру у Паризу присуствовали су и аутор књиге ”Венац од трња за Данила Киша” Миливоје Павловић, директор издавачке делатности „Службеног гласника Петар Арбутина и писац Бранко Маширевић.
Сектор за информисање и медије